Nova Evropa

на сличне Микеланђелове мотиве у Сикстини, и — уза све то што ниједан од њих нема толико сублимиране мисаоности и снаге као напримјер Микеланђелов Јеремија — постављени су и обрађени замахом велике концепције: главе су им карактеристичне, а мајсторски су изведена одијела испод којих се наслућује тачна анатомија тјелеса. »Мојси је« је највише стилизиран, схваћен сасвим у духу Микеланђело-Мештровић, и смјело у пропорцијама супротстављен сићушној групи са златним телетом у долини; лијева страна је нешто превише декоративна и скоро препразна. Ниједна од фресака није мртва ни укочена, све живе интензивним животом, све су виртуозне у цртежу, дјелују монументално и снажно, композиција им је већином успјела, тонски су надасве занимљиве и пењу се у интензитету од пасторалне идиле к потресној драми; њима је црква Св. Марка добила врло много и оне би требале да даду потицаја и другим црквеним достојан„ственицима да слично уресе Божје Храмове без обзира на укус масе, који је увијек ефемеран, несталан, и подложан свим могућим утјецајима. Ти утјецаји, узгред буди речено, несамо да немају никакве. везе с умјетношћу, него ни с побожношћу и чистим срцем.

Данас, након обнове, црква Св. Марка је понос Загреба ни умјетнички споменик коме треба приступити с поштовањем и признањем. Ко: мисли другачије, скора будућност ће га — увјерени смо — разувјерити.

Иво Шрепел.

НАПОМЕНА. Опширан историјат Цркве Св. Марка у Загребу — са свим подацима и документима о ранијим изменама и рестаурацијама, те с описом у појединостима садашње обнове, — припрема Мат. Рг. Све тозар Ритиг, жупник Цркве Св. Марка и њен главни обновитељ. Његова публикација донеће и многобројне слике, од којих ми овде с његовом дозволом — репродукујемо четири. Репродукцију снимка Мештровићева »Христа« донела је »Нова Европа« још у свом броју од 23. децембра 1920; а снимак »Мајке с дететом«, о којој се говори у горњем чланку Г. Шрепла, добили су наши претплатници као прилог уз децембарски број од прошле године.

Уредништво »Нове Европе«.

2