Nova Evropa

pripadnost i isti jezik vuku neodoljivom silom, osobito današnje mladje naraštaje, i protiv izrazitog različitog mentaliteta a gledanja na avet. Slično je bilo, uostalom, i sa drugim narodima bivše Monarhije; a što vredi za Talijane, Poljake, Jugoslovene, Rumune. mašto ne bi vredelo ı za Nemce? Razlika je bila u tome, što su Nemci u Austriji bili svoji gospodari, pa je to davalo jak poticaj na razmišljanje i za oklevanje: da li poći za rasnim instimktom i izmešati se s ostalim Nemcima, ili ostati Nemac na svom? Oba ova narodna raspoloženja oličena su u vodjama, koji su obojica austrijski Nemci; samo što se Šušnig opredelio radije za nemačkoaustrijsku individualnost mego za nemačku rasnu zajednicu, dok je Hitler, ponesen verom u jednu novu — jaču i bolju — Nemačku. žrtvovao sve što je u mjemu ostalo od austrijskog Nemca: on je identifikovao memački narod sa jednom državom, sa jedinstvenom: velikom Nemačkom, — ideal o kojem je, mora mu se priznati. uvek govorio i oduvek sanjao. U svojoj ispovesti (Mem Kampf«). na prvoj strani prve glave, on govori o neophodnoj potrebi da se Nemci ujedine i da se Austrija pripoji »materi-zemljić; pa је :o tome pouzdano nastojao da uveri i G. Šušniga, na značajnom sastanku u Berhtesgadenu. Da li je ovaj ipak ostao čvrst u svom uverenju, da Austrija ima da produži svoj samostalni život u iešnjoj saradnji sa drugim nenemačkim narodima, koji su joj srodniji po memtalitetu, da bi sa njima sačinjavala neutralnu zonu izmedju velikonemstva i eventualnog ruskog velikoslovenstva, ili je mislio da Austrija — kao i u prošlosti — bude tek mekša ruka i suptilniji instrumenat germamskog uticaja ma susede s Istoka i Juga, — to je teško reći; ali je to sad, kad je s Austrijom svršeno, i sasvim sporedno, Važnije je, kakovu će joj misiju kao »Ostmarki« za budućnost nameniti G. Hitler i nova Nemačka.

Medjutim, za nas to sad mogu biti zanimljivi predmeti i pitanja za razmišljanje i raspravljanje:; ali, praktično, mi tu ostajemo samo posmatrači i ne možemo meposredno uticati na sam tok dogadjaja. Da li će Nemci biti na ekupu u jednoj državi, ili će ostati u dve ili više država, to će omi sami odlučiti; a nama mora biti pravo, pa će nam čak biti i drago, ako se. desi onako kako to oni sami Žele, ako ве падји п опакот državnom uredjenju u kakvom će se kao narod najbolje osećati. Drugo se pitanje postavlja nama nakon »ančšlusa«, i — naročito — nakon načina na koji je prisajedinjenje izvedeno. Nama se sad radi.o tomu, da li će Nemci i mjihovi. vodje. ograničiti svoju vlaat·'ma svoju kompaktnu etnografakun

:128