Nova Evropa

Плитвичких Језера и околице«, ово Друштво радило је са великим одушевљењем, уз знатну потпору затребачке и провинцијске јавности, па су за кратко вријеме град Загреб и Плитвичка Језера постали познати у Европи, и чак преко Океана, тако да сам се једном (у љету 1913, у Француској), сједећ у друштву неких Американаца, чудио, колико ти људи знаду о Плитвицама, гдје сам и сам случајно годину дана раније боравио пола дана. Али је године 1914 власт забранила дјеловање »Друштва за промет странаца« и та забрана трајала је све до конца Свјетскога Рата.

С јесени године 1919 и почетком 1920, услијед сеобе привреде из бивших центара Аустрије и Маџарске, настале су у Загребу, у погледу смјештања странаца, незапамћено очајне прилике. Несташицу соба по хотелима искоришћивали су жриватници, дочекујући као пауци на колодворима неупућене путнике, да их поведу на конак у најзабаченије предјеле града. Зло је било велико, па је и загребачка полиција осјетила потребу да интервенира; и сјетила се, да је прије Рата постојало некако друштво које се је бавило смјештањем странаца по приватним становима. Тако је поново ускрснуло »Друштво за промет странаца«, и оно је скоро преконоћ организирало колико-толико уредно уконачавање страних путника и гостију, и то уз асистенцију полиције, док ова, с прољећа 1920, није тај »посао« сама преузела. Друштво је међутим, с оно мало своје уштеђевине, ангажирало нов персонал за своју пословницу, и удесило своје дјеловање у правцу стабилизације и унапређења промета странаца.

Као што је познато, у оно су доба многобројни руски емигранти дошли у нашу земљу, па како су с јесени сва наша термална купалишта празна, није било бољег пута и начина за смјештај тих Руса него у наше топлице. Чим је зато сазнала канцеларија. загребачког Друштва за промет странаца, сазван је (за 20. аугуста 1920) хитно састанак представника свих термалних купалишта, да испита шта да се у таким приликама ради. Будући да се овај састанак у сезони није могао одржати, друштвени је уред сазвао опћи конгрес за 30. децембра 1920, и то је стварно био полазна тачка за развитак туризма у Југославији; и то, у свим правцима. Наиме, главни закључци тог састанка били су од пресудне важности за будући развитак нашег туризма; а састојали оу се у слиједећим тачкама: 1) оснивање савеза купалишта, бања, климатских мјеста, минералних врела, и санаторија, за цијелу државу; 2) тражење, да се у крилу Централне Владе (онда

132