Nova Evropa

Наш туризам. (OHyperitrophia turisticać«.)

(Замолили смо Г. Стјепана Драгомановића, творца нашег туризма. да нам сад — пред туристичку сезону — напише чланак о тој »најмлађој грани наше привреде«. Он се радо одазвао нашем позиву и натисао је баш оно што је, и по нашем мишљењу, било најпотребније рећи.)

»Најприје шталицу, онда кравицу«. Тешко да и једна друга народна пословица боље пристаје нашим приликама од ове, ако је примијенимо на нашу туристичку привреду, коју називамо »најмлађом нашом привредном граном« или кратко »туризмом«. Као главна »дјечја болест« спопала је ову нашу најмлађу HpHвредну грану т. зв. »туризмоманија«, која је заразила и велико M мало, па лржимо да је вријеме да се тој епидемији стане на пут, т. ј. да се покуша дјеловати профилактички на оне који још од ње нису захваћени. Слиједећи примјеру лијечника, који свакој болести тражи узрок, неће бити излишино да и у овом случају испитамо прилике у којима је започео овај »туризам« у нашој земљи, о којем се ево расписане и расконферисаше и позвани и непозвани, и стари и млади, а понајвише новајлије и непознаваоци материје, што већ потејећа помало на оног хвалисавца и брбљавца који је на свадбеном путу проборавио три дана у Паризу, и онда је три године дана говорио о »животу, култури, и обичајима« француског народа, а морао је да га слуша пријатељ који је три године живио у Француској, иако о томе није никад говорио!...

Ша почнемо мало поиздаље, Јакле, године 1911 основано је У Затребу једно друштво са сврхом да приреди такозвани »Загребачки Збор«, који је онда био више шаљива него озбиљна привредна институција. У крилу тота Збора образован је одбор за уконачивање странаца, т. ј. већином провинцијалаца из Хрватске, који би дошли да се мало позабаве и да поједу оних сензацијоналних »сто хиљада Рабусових кренвиршла«. Тај Одбор за уконачивање странаца увидио је ускоро, да је боље ако се издвоји из 17. и оснује своје властито друштво; тако је постало »Друштво за тромет странаца у краљевинама Хрватској и Славонији«. (Ондашње власти, видећи у »краљевинама« опасност за опстанак »круне Св. Стјепана«, преиначиле су у наслову »у краљевини«, и сатом исиравком је Друштво могло да започне са радом.) Напоредо са Загребачким Збором и са »Друштвом за уређење и пољепшање

131