Nova Evropa

U svoj svojoj skromnosti i obazrivosti, mi ćemo ovom prilikom poći za korak dalje, da bismo zaokružili svoju misao. Bivša Austrija nalazila. se, izmedju Berlina i Petrograda, kao izmedju čekića i nakovnja. Od dva glavna elementa u njoj, Nemaca i Slovena, prvi su bili daleko malobrojniji; ali su držali prevlast, bud zato što su bili napredniji i organizovaniji, bud zato što je i dinastija bila s nemačkom tradicijom, no poglavito zato što su imali veliku Nemačku iza sebe. Sloveni su bili važan činilac samo kao brojčana snaga, ma koju se — iz Hofburga — gledalo kao na inferijornu masu, koja se morala zadovoljavati podredjenim položajem. Za partera Monarhije u toj misiji izabrao je Berlin austrijskim Nemcima jedan mali neslovemski narod, Madžare, da bi zajednički lakše držali i pobijali poglavito Slovene, koji su silom prilika svoje nade počeli upućivati u pravcu Petrograda. Svi Sloveni, izuzev Poljaka, gledali su u Rusiju kao u svoju veliku zaštimicu, a možda i osloboditeljicu; iako to gledanje put Petrograda nije bilo u nemačkom amislu, da bi se sivovilo neko veliko sveslovensko carstvo, ipak su mali slovenski narodi polagali svu svoju nadu u pomoć svoga velikoga srodnika na seyeroistoku, zamišljajući da će ih Rusija osloboditi, da bi oni onda mogli živeti svojim samostalnim životom i razviti svoju vlastitu kulturu. Velika većima tih malih slovenskih marod4 bili su, pritom, katolici, sa svojom posebnom i različitom kultumom tradicijom i drugim pogledima na avet; ali ni Bugari i Srbi nisu mislili da se utope u meko slovensko pravoslavno carstvo. Od toga ih je čuvala već i nacijonalna individualnost, koja je kod Slovena jače razvijena mego kod drugih evropskih rasa. Treba dakle sve ovo imati na umu i pred očima, pa pozdraviti »ančšlus« — ako se radi o priznanju prava velikom nmemačkom narodu da uredi svoju kuću po svojoj volji i da privede kraju rešenje Austrijskog Pitanja. To bi doista »dovelo do popuštanja zategnutosti u tolikoj meri, da znači velik doprinos stvari mira«, — kako su ovih dana, n polemici s engleskom štampom, tvrdili nemački listovi (»Berliner Borsenzeitung«, uvodnik od 14. aprila). Ali ako se nastavi sprovoditi ovaka »prirodna i mirna rešenja« »revolucijonarnim tempomćć, bojimo se da bi sutra — ma šta se danas dešavalo u Moskvi — pogledi malih slovenskih narodš mogli opet biti upućeni put Rusije. Jer, istorija se ponavlja.

Zasad ćemo ovde stati, da drugom prilikom pokušamo uči dublje u stvar.

; Mešić..

130