Nova Evropa
i
»Друштва за унапређење туризма«, која је — под именом »Путник« -— потписала и први уговор са Министарством Саобраћаја, те отпочела са радом 1. децембра 1923. О томе питању проливено је читаво море мастила у нашој штампи; небројено инкриминација пало је на рачун ове »корупшије«, па је чак Министар био оптужен и у Народној Скушштини. Да је заједница »Путник« морала, и зашто је морала, касније да се претвори у дионичарско друштво, а не у задруге, како је то она првобитно хтјела, о томе је такођер писано (и у »Новој Европи«, види број од 11. фе бруара 1925).
Како се дакле из свега овог лијепо види, у року од три године проведени су закључци Конгреса 1921; а у међувремену су страни и домаћи туристи почели увелико полазити наша купашепшта, доводећи све нове госте и пишући често по својим новинама, како им се овдје свиђа, и нарочито како се код нас добро једе (што је схватљиво, ако се сјетимо — напримјер — оне кризе хљеба у Бечу). Тако је мало помало, без наше велике муке, број посјетилаца сваке године растао, а хотели, пансијони, и ресторани, у Приморју и иначе, ницали су као гљиве послије кише, — без контроле, без рачуна и калкулације; и, што је најфаталније, без довољно памети и интелигенције, и већином са скупо позајмљеним новцем. Никли су и разни пројекти фантастичних размјера (као н. пр. онај у Новом Винодолском, тдје су се копали темељи за једну клаоницу са капацитетом од ништа мање него 100 вагона волова, — да ли на дан или на стољеће, то се јот: ни данас не зна; или пак онај мљекарства у Скраду, одакле је требало опскрбљивати цијелу Далмацију млијеком, а ни дан данас још тамо не можете добити млијека нити за три бијеле каве!). Свака пета рибарска гостионица претворена је у »Стапа ћотеј«, са петашест соба!... У том шаљивом тону и шоферском темпу почело се развијати тада наше хотелијерство. Али је, на другој страни, саграђен и у Загребу велик хотел, чији су први планови предложени са предрачуном од неких четрдесетипет милијона круна, а кад га је састављени конзорциј довршио, испоставило се да кошта око осамдесет милијона динара!...
Све до године 1926 био је прилив туриста из иноземства ограничен скоро искључиво на Аустрију и Чешку. Тада је (у мају те године) Министарство Тртовине упутило у Берлин такозвану »Ирву југословенску туристичку изложбу«. Шриређивач те
135