Nova Evropa

вима и интересима. Он то у великој мјери и ради, јер зна да једино у случају ако задовољи њихове захтјеве може и други пут рачунати на њихову потпору. Али, будући да су такове тежње и захтјеви само одраз програма противничке странке, то таково стање смета заступнику да се потпуно заложи за извођење програма своје странке и да се у свом раду опредјељује према увјерењу и идејама које заступа; другим ријечима, одузима му потребну слободу и независност, без које његов рад, носећи печат локалних и личних трансакција, не може потпуно одговорити опћим потребама државе и интересима народа. Будући да је, поред оваквог система, страначка дисциплина међу посланицима веома слаба, то и формирање великих странака, као и стварање дисциплиниране и стабилне већине у законодавном тијелу, иде доста тешко. А директна посљедица свега тога је: карактеристична несталност и честе промјене влада, што у многоме парализира спољно-политичку дјелатност државе.

Али, криво би било спомињати само недостатке оваког изборног система, а прећутати његове добре стране. Његова најбоља страна је несумњиво та, што бирачи гласају за кандидата свога краја, који потребе и тежње својих бирача сам најбоље познаје и осјећа. Народ се овдје не опредјељује само према страначким програмима већ и према личности појединих кандидата, одајући на тај начин признање њихову раду и заслугама. Зато је и код т. зв. »персоналних« питања одлучна воља народа дотичног среза а утјецај вођства појединих странака сведен на минимум.

Већ дуже времена води се у Француској акција за изборну реформу и у јавном мијењу припрема терен за увођење пропорцијоналног изборног система. На »малом конгресу« Радикалсоцијалистичке Странке (који је у ту сврху и сазван, 20. Ц. 0. г. у Паризу) поднио је био страначки првак Герни (Henry Guernut) свој интересантан реферат о изборној реформи; реферат који је за такву реформу био повољан и у којем је предлагач затоварао увођење пропорцијоналног изборног система. Међутим, резултат гласања многе је разочарао, будући да је већина Конгреса —- са 258 гласова против 170 (130 делегата уздржало се од гласања) — одбила предложену реформу. Године 1937 провео је и Кампенки (Сатршећт међу својим заступничким друговима »референдум«, и резултат је био: 51 глас за одржање садањег стања, а 39 за увођење пропорцијоналног изборног система.

149