Nova Evropa

Питање, како и на који начин судјелује народ при вршењу својих права код избора својих заступника, уређује изборни закон. Изборни закони су у разним државама различити и нема ни два изборна система који би били потпуно једнаки. То је и разумљиво, будући да су закони једне земље увјетовани њеним политичко-културним и социјалним приликама, као и исто ријским развојем. Али успркос свих разлика, изборни закони демократских држава (уколико им тај назив не служи само као фасада) имају најважнија начела заједничка, а то су: принцип слободе избора, и начело опћег, једнаког, тајног, и директног изборног права; све остале одредбе су више-мање секундарне важности и варирају према земљама и схваћањима.

Данашњи француски изборни систем није усвојио начело пропорцијоналног представништва, већ је то т. зв. »систем среских (атопафвветепћ, округ) кандидатура«, систем већине. Систем »листе« не постоји. У свакој изборној јединици заступнички кандидати кандидирају потпуно самостално, без икакве везе или зависности од кандидата своје странке у сусједним изборним јединицама. Будући да не постоје веће формалности, које би отежавале поступак, то зависи готово једино од воље појединаца да ли ће истаћи своју кандидатуру или не. Онај кандидат који је добио апсолутну већину гласова у срезу, сматра се изабраним; а ако ниједан не добије апсолутну већину, то се у тој изборној јединици обављају слиједеће недеље поновни избори (»ЂаПотасе«), те се сматра изабраним онај кандидат који добије ма и релативну већину. У случају да ниједан од кандидата није на првим изборима добио апсолутну већину, онда поједини кандидати и шефови разних локалних страначких организација настоје да се међусобом погоде и да склопе по себе што повољнији изборнин споразум. Није потребно нарочито истицати, да се лицитације ове врсте врше често без много моралних скрупула! Заетунник дакле који је изабран у поновним ужим изборима, постигао је свој мандат захваљујући несамо повјерењу "својих страначких истомишљеника него и гласовима својих политичких противника: његови политички противници дали су му своје гласове, јер је тако хтјела њихова организација, која је у конкретном случају пактирала са кандидатом без обзира нато што он припада другој странци, што заступа друге идеје и други програм. Овај компромис са политичким противницима, који су му осигурали мандат, сили дотичног посланика да води рачуна и о њиховим захтје-

148