Nova Evropa

O O

стране обожавање хероја: Хитлера и Мусолинија, али и ЈБењина и (Стаљина, па донекле и Розевелта и Блума. На све стране »хероји«, — али и на све стране сапињање личности, окивање човјека као јединке. Велика је разлика само у томе, што једни обожавају хероје у интересу нације а други у интересу радне класе којој човјек јединка треба да служи. Из политике прелази ова теорија н на сва друга подручја, — политика их заправо осваја и подјармљује: њој треба да служе и црква, и умјетност, и филозофија, и наука, и тјелесни одгој народа, сав живот, и друштво и држава.

Ту смо по прилици данас. Али ствар још није разјашњена, и ми стално слушамо расправљање истог питања: ко чини историју, личности или Mace?

Теорија личности настала је истраживањем историчара. Можда историчари и прегоне кад сваки велик догађај, сваки покрет, свако откриће, сваки значајан факат, везују за једно име; али је истина, да се увијек види неко ко стоји испред догађаја, покрета, акција, — то су личности: у ратовима војводе, у вјерским покретима пророци, у народним политичким покретима вође; у научним и умјетничким стварањима, учењаци и умјетници. То се види и у ситнијим радовима: у предузећима, установама, друштвима, листовима, и т. д.: свуда имају оснивачи, покретачи, и управљачи. Међу овима има личности разних способности и разних нарави, а све те своје способности и цијелу своју нарав уносе они и у свој рад: слабости и врлине њихове огледаће се у сваком послу који предузму. И чим се промијене личности, мијењају се и акције које су оне водиле и којима су биле на челу, и узимају друкчији правац — према томе какви су им насљедници; а ако нема правих насљедника, акције посве застају и пропадају. То се може лијепо опазити по разним нашим предузећима, друштвима, и установама; па и у цијелој нашој новијој политичкој и културној историји. Сви имамо о томе доста и личног искуства. Сви који су стајали на челу појединих акција знају добро, какав је обрт у тим акцијама настајао кад би се од њих трајније одвајали. Скоро да би се могло закључити, да све стоји до личности које воде.

Али се ствар може и друкчије приказати. Тако је Тен сасвим друкчије приказује кад тврди, да за познавање историје треба познавати народни гениј, који се даје свести на три елемента: расу, средину, и прилике. Човјек припада пјелини. Свијет који га

123