Nova Evropa

сулу чине збир појединаца који иду сваки својим путем. Прави вође морају то добро осјетити и према томе цијенити докле и како могу водити своје масе, и колико их смију навраћати на своје циљеве и путеве. Утјецања су дакле узајамна: масе, докле год су компактне, вуку на своју страну, па повуку и вође; али и вође вјешто закрећу помало на своју страну. И Карлајл признаје, да вође стварају историју снагама маса: стварају, каже, оно чему општа маса тежи; а ми додајемо: и што се са том масом према приликама може постићи.

Масе или личности То ће питање остати и даље отворено. И ко зна хоће ли се икада окончати сукоби које оно изазива. Масе и личности природне су творевине: природа се иживљава и кроз једне и кроз друте. Сви ми спадамо помало међу масу а помало смо вође, — вође посла који вршимо у природи, са природом и са људима, вође породица и предузећа, вође друштава и установа, отшштина и градова, вође група и покрета друштвених и политичких. У природи је живих бића да иду за вођама. Зато се вође — ауторитети, личности, — не могу уклонити ни уништити; нити је то потребно. Без њих би живот био и сувише нивелисан, прост и раван, неинтересантан, без смисла и напретка, јер не би могло бити друштвених заједница, а без заједница нема више културе. — Али, у исто вријеме док смо личности, ми смо и маса: маса породице, маса предузећа, маса општине, маса реда,

маса партије, маса народа и државе, па се морамо подвргавати

правилима и законима маса. Да се сукоби ублаже и: да буду подношљиви, треба да се успостави и мудро чува равнотежа између личности и маса, а и једни и други треба да се култивишу. Судбина свих послова и свих установа у рукама је личности које воде; али се мора добро оцијенити и снага личности. За све гдје треба сната маса, мора се та снага и предобити; а то значи: понајприје ослушкивати што масе хоће, куда теже, и што могу поднијети. Иако без дубоког расуђивања у малим стварима, па често несталне и превртљиве, масе су чврсте у својим основним вјеровањима и идејама, и упорно чувају и његују у себи народну душу. Макар и несвјесне, макар само по инстинкту, оне бране своје основне интересе и врше задаћу главног регулатора у животу народном, | Посебно је питање, на који би начин масе најбоље вршиле своју задаћу главног регулатора, и какав је однос вођа и личности према 'оваком регулисању, односно шта се масама може препустити у одлуку а шта не може7 Јово Зубовић.

125