Nova Evropa

Књиге и листови.

Политичка литература.

Напоредо са крупним и занимљивим политичким појавима и догађајима у Европи и у свету, објављене су у последње време многобројне важне и пажње вредне публикације политичке садржине, и даномице се јављаљу нове; и на нашем језику и — још више — на великим светским језицима. Тако многе, да човек са жалотићу констатује несразмер између обиља новога и занимљивога материјала за читање и краткоће времена које му у том погледу стоји на расположењу. Одвајамо књигу по књигу, слажући их једну на другу, и говоримо у себи: »Ово морам прочитати чим будем имао прве часове слободне«; и торањ расте -— а времена све мање! Многе од тих књига значе одлучан корак напред у расправљању извесног предмета, или моменат који осветљава слику са најбоље стране, или заокругљује наше познавање неке ствари; требало би их стога, свакако, прочитати, па се на њима и задржати, а и другима их приказати. На неке треба нарочито скренути пажњу других, који немају довољно прилике да добију у руке, и разгледају изближе, знатан број корисних књига, особито страних. Овамо спадају, пре свега, публикације о крупним темама савремене политике: о односима међу државама Европе и осталих континената, о западним демокрацијама и тоталитарним државама, те о њиховим »вођима« и истакнутим људима, о комунизму и Совјетској Русији, о Жидовском Питању, о Судетским Немцима, о економским проблемима салашњице, и т. д-. Али, ко би доспео да све то и наброји, а камо ли да прочита и проучи толику литературу, која из дана у дан расте у недоглед и множи се у безброј! Не остаје нам друго до да, више-мање насумце, извучемо из ове наслате понеко дело, за које држимо да би могло нарочито занимати читаоце »Нове Европе«, ла да се с неколико речи задржимо на њему; или да га бар по наслову м имену писца споме немо, придржавајући право ла се, другом приликом, на њега вратимо.

Од књига на нашем језику треба забележити, пре свега, појаву, или стално излажење већ од дужег времена, неколиких збирака (или »библијотека«), с ужим или ширим оквиром предмета које разни писци или стручњаци у њима обрађују и расправљају. Међу овима истичемо — као најугледнију и нај-

180