Nova Evropa

занимљивију —- издања београдског »„Космоса« (уредник, Светомир Лазаревић), о којој је већ било речи у »Новој Европи« кад је покренута и касније (види бројеве од новембра 1932 и од октобра 1934), а коју је пре две године преузело финансијски добро фундирано издавачко и књижарско предузеће Геца Кон д. д. У тој су збирци, под називом: »Сведочанства о великим људима и догађајима«, изашле пре кратког времена — после превода »Светског Рата« Винстона Черчила (у две свеске) и »Ратних мемоара« Лојда Џорџа — »ратне и дипломатске успомене« Карла Сфорце: »Никола Џашић и уједињење Југословена«, о којој ћемо књизи имати још прилике да говоримо. За »Космосом« се повела загребачка Биноза са својом »Политичком библиотеком (Свјетски писци)«, у којој су досад угледале света — поред Сфорцине »Европа и Европејци« и Бенешове »Свјетски Рат и Револуција« — »Политичка повијест Хрватске« (у два дела) и »Супило — роман једног хрватског политичара«, чији је писац Јосип Хорват, уредник »Јутарњег Листа«. — Скромна по облику и обиму, али веома жива и покретна по писцима и садржини, појавила се »„Библиотека Политика и Друштво« београдске Француско-српске Књижаре А. М. Поповића (уредници, професори Универзитета: Др. Мих. Илић, Др. Милан Жујовић, и Др. Бож. С. Марковић), која је за кратко време бацила на књижарско тржиште двадесетак свешчица »о свима актуелним политичким и друштвеним питањима« (тако: »Пред Конкордатом«, »Начела демократије«, »Шта треба изменити у Закону о штампи«, »Идеолошки фронтови«, »Корпоратизам«, и друге). На још мањем обиму наставља социјалистичка књижара »Туцовић« а. д. у Београду »Ослобођење« — »библиотеку за економске, социјалне, политичке и културне проблеме« (у којој су изишле расправе Дра. Живка Топаловића: »Привреда и политика«, »Сељаштво и радништво«, »Средњи редови и капиталисти«; Јове Јакшића »Уставно питање у Југославији«, и »Тешкоће федерализма« од Милице Ђурић-Топаловић; Богдана Крекића: »Синдикати и фашизам« и »Колективни уговори«; те Леона Блума: »Да будеш социјалиста«, и друге). Насупрот овим демократским и социјалистичким збиркама и настојањима у популарисању напредних политичких идеја, наши »тоталитарни« покрети као да се не осећају довољно снажни да би иступили са систематским објављивањем своје идеологије, — они се засад ограничавају на

поједине књиге или — још чешће — на листове и брошуре, и на

181