Nova Evropa

Какав је имао да буде судац-истражитељ у Сарајевском Атентату 2

У прошлом броју »Нове Европе« (за мај) покушао сам одговорити на нападај В. Ћоровића (у »Српском Књижевном Гласнику«), који је најжешће од свих критичара моје књиге насрнуо на моју личност и част као суца, иако би му његова учењачка и историчарска шозиција налагала да мјери сваку ријеч и — нарочито — да не дира у вјеродостојност других писаца, маколико они скромни били, без јаких доказа. Жучност и жестина не могу замијенити ни темперамента, а камо ли аргументе и чињенице. Али, Г. Владо Ћоровић одувијек се одликовао пријеком ћуди, што му ни као човјеку не може бити од користи, а што му као професору и историчару поузљано шкоди. Онај »инциденат« из истраге у Бањалучком Процесу, на којем је хтио —- из властитог искуства —- да покаже моје »методе« као суцаистражитеља, обрће се противу њега, јер одиста не говори њему у прилог. А сјећам се, кад је баш о тому ријеч, још једног »инцидента«, који Г. Ћоровића показује у истом свјетлу, те који ћу овдје укратко изнијети. Било ми је повјерено, да Србе оптужене ради велеиздаје (1915) спроведем из Сарајева у Бањалуку. Има их још доста живих, па ће се понеко од њих зацијело сјетити, колико сам пажљив био према њима, иако то онда није било баш врло »популарно«. У возу, напримјер, дао сам скинути оптуженицима окове, пошто су ми дали поштену ријеч да неће бјежати; кад сам, у том послу, стигао до Дра. Ћоровића, он се нешто почео издирати на мене, тако да су та остали морали умиривати, а ја сам рекао војнику: »Овоме ћеш оставити ланце«; али сам му их, враћајући се, ипак дао скинути. Је ли и то можда зато, да се »шрепоручим за што брже унапређење«2...

Али, да оставим Г. Ћоровића, великог патријоту и историчара (коме је сигурно испод учењачког достојанства да настави распру с једним обичним аустријским пензијонисаним »беамтером«), па да се задржим мало на приговорима остале тројице приказивача моје књиге, уколико су од опћег интереса. Иако сваки од њих има више разлога за оно што каже него Г. Ћоровић, и говори на више доличан начин, ипак сам принуђен отклонити њихове замјерке, па држим да ћу успјети да и пред објективном јавношћу докажем њихову неоснованост или пристрасност,

225