Nova Evropa

ı Neva Bvropa

Knjiđa XXXI, Broj 7. 26. juna 1938

(Омладина данас и сутра.

Стари предратни свет живео је у поретку који је представљао стање мира, хармоније, и синтезе. То је било доба наших очева који су, како каже чувени француски правник Леон Диги (Опсие) веровали, да је правни систем на којем се је оснивао друштвени поредак био дефинитиван и непроменљив. Али је тај правни систем био метафизички, индивидуалистички, и субјективистички, па је, још пре него што је његово изграђивање било завршено, пажљиви посматрач могао приметити прве знакове његова рушења и прве елементе новога система. Из старог живота и његових облика, који су већ давно почели да се мењају, а које је Хиљадудеветстоичетрнаеста из темеља уздрмала, из великог Светског Рата изашао је нови свет, са новом социјалном и економском структуром и са новим смерницама у развитку друштвеног живота, свет у којем рад и акција иду бржим темпом од људских мисли, у којем нам изгледа да је човечји разум уступио првенство осећајима и интујицији. Све акције које су од свршетка Рата предузимане доживеле су слом, па биланс поратне међународне политике показује огромну пасиву, у којој неизбрисиве ставке: глад, незапосленост, подморнице, аероплани, наоружање до зуба, Абесинија, Кина, Шпанија, не може покрити садашње настојање за

| одржање мира по сваку цену. Садашње стање погрешно се означујекао криза; у ствари, ово није, како се мислило, пролазан феномен, него једно ново стање, али нездраво стање, — стање перманентне акције и реакције, стање узбурканог мора на којем се ломе огромни таласи о постојећи међународни и друштвени поредак, који се с муком одржава, и чим се један талас разбије за њим стиже нови. Тако већ двадесет година човечанство лута по беспућу изукрштаних супротности, које у непрекидној међусобној борби прете да нас сваког часа гурну у провалију — у нови светски пожар.