Nova Evropa

Таква нам изгледа ова наша садашњица, пуна несигурности, растргана трагичним контрастима на свима пољима људске делатности, па кроз перспективу сутрашњице губи се вера у вредност живота, вера у боље дане тенерација које наступају, вера у бољу будућност човечанства. |

Овакво стање наступило је као резултат рада и погледа на живот јучерашњег друштва, тенерација које још, али несигурно, у својим рукама држе крмило развитка друштвеног живота, крмило које кривуда десно и лево, према јачини струја новога живота. Данас се води борба око тога, да ли ће нова социјална садржина бити заогрнута плаштом нације, државе, класне диктатуре, или демократским установама које омогућавају миран развитак и сарадњу свих друштвених редова; да ли ће у новом друштву владати принцип слободне мисли и дискусије, или ће, као у Средњем Веку, неприкосновеност постављених догми спутавати човечју мисао; да ли ће потомци вечнога Рима и немачки изабрани народ својим тотализмом овладати светом, или ће мученици Руси, који себи присвајају улогу месије, искупитеља човечанства, своје црвене барјаке побости на све четири стране света. У сваком случају, по предвиђањима многих западноевропских мислилаца, идемо у сусрет новоме Средњем Веку. Ми не делимо мишљење ових мислилаца забринутих за будућност западноевропске културе и савремене цивилизације. Пре бисмо се сложили са мишљењем Жозефа Бартелемија (Ватћејету), познатог француског правника и политичара, који каже, да наше доба »није поље рушевина, него радионица у којој се уз шкрипање тестера и лупање чекића изграђује нов свет«... Ми не губимо наду у бољу будућност, јер верујемо у младост — имамо поверења у данашњу омладину; а данашња омладина верује у живот не мање него што су веровале раније генерације, а ко верује у живот тај има и идеале ва које живи. Младост је носилац перманентне еволуције, сталног напретка.

Деца данашњице, то су господари сутрашњице. И она омладина која се заноси паганским империјализмом, расизмом и фашизмом, исто као и она која се руководи визијом ослобођеног човечанства у бескласном друштву, гледа пред собом велику културну, духовну мисију намењену јој ради напретка човечанства. Питање је само, која је омладина на правом путу: да ли она која је сврстана у идеолошке фронтове, чији се циљеви оснивају на осећајима и инстинкту маса уздигнутим на степен религије и догми о супери-

202