Nova Evropa

сада. А да је течајем истрате доказано, да је Србијанска Влада ипак умијешана у припремање Атентата, ја бих и то био установио. Зато је било потребно да у својој књизи говорим и о суцу-истражитељу, т. ј. да све учеснике и све чињенице, за љубав истине, објективно изнесем и прикажем, иако су саме особе споредно а идеја главно. Да је мој положај био тежак, то ми признају и моји противници, па и ови моји критичари: морао сам одржавати равнотежу и према горе и према доље. Лично, ја сам страдао, али имам увјерење да сам послужио опћем добру; а ко служи опћем добру, тај не смије мислити на себе. Зато ме и ове критике, уколико су неоправдане и неправедне, остављају хладна; али их цијеним уколико доприносе да се пронађе још понека скривена чињеница, те да се ствари и људи поставе —

JI. Пфефер.

уколико се то може— на своја мјеста.

Knjige i listovi, Doktorska disertacija Vojislava Grola,

Prije kratkog vremena izišla je u Beogradu mjiga mladog Dra. Vojislava Grola: »Evolucija izbomog prava u Framcuskoj«, u kojoj se na pregledan način prikazuje istorijat razvoja ovog važnog političkog problema od Revolucije do naših dami.

Tatorija francuskog javnog prava svakako je — ipo obilju dogadjaji i reforama i po ramolikosti svojih političkih ustanova najbogatija i zato ponajzanimljivija. Revolucija je postavila mačelo narodnog suvereniteta, načelo ipolitičkih prava гтадјапа 1 njihova. učešća u vršenju vrhovne državne vlasti. Važnost političkih reforama ove zemlje, čija je tradicija da stoji na čelu političkog napretka, kao putokaz, ostalim narodima, daleko prelazi gramice Francuske. Zato je autorov izbor teme bio dvostnuko sretan, jer ave od dani Revolucije pa do stvaranja Treće Republike unutrašnjim političkim životom Francuske dominiralo je pitanje: ko sve može da bira političke predstavnike, i kako i ma koji način će izbomici izvršavati lo svoje pravo? Od odgovora ma to pitanje zavisilo je, da li će izabrano narodno zastupstvo biti vjeran izraz narodnog raspoloženja ili samo predstavnikom jednog povlaštenog sloja vladajućih. Radi svega toga, istorijat razvoja francuskog izbornog prava predstavlja ujedno i povijest razvoja parlamenta-

rizma i demokracije uopće.

230