Nova Evropa, 26. 12. 1938., стр. 12

Kraljeva je želja bila, da se Spomenik Neznanom Junaku sagradi od crvenog kamena iz naših planin4. Taj crveni kamen imao je da bude čvrst, istrajan, žilav, i nesalomljiv; ali i krupnih razmer3, džinovskih dimenzija, budući da su blokovi predvidjeni za betonsko postolje ogromni, a karijatide, koje je Meštrović zamislio u okviru Spomenika, visoke četiri metra, sa presekom od jednog kvadrainog metra. Svaku od tih karijatida trebalo je izraditi iz po jednog jedinstvenog komada (monolita). U neobradjenu stanju, ovi su komadi mnogo većih razmer4, pa je takove komade trebalo naći, zdrave i bez prslin4, i odvaliti ih od masiva stena. Nažalost, crvenog kamena granitnog sastava malo je po zemljinoj kori, a još je manje bilo nade da će ga se naći u našim planinama. Ipak je Kralj poslao svoje geologe u sve naše planine, pa je i sam išao da traži. I odista, ovo traganje povelo je izvrsnom rezultatu: u Tandi, u sklopu homoljskih planina na severo-istoku Srbije, pronadjen je izrazito crven kamen, sijenit, koji je — obradjen i poliran -— pokazivao vanrednu lepotu: ali mnogobrojna bela zrnca u njegovu sastavu bili su sastojci krečnjaka, pa je postojala opasnost da bi se ova zrmca, na izgled tako lepa, pod uticajem atmosferakih prilika mogla isprati, pretvarajući polirane površine u hrapave šupljikave stene. Gajeći nadu. da će se u većim dubinama naići na bolji i jedriji kamen, bez primes43 krečnjaka, Kralj je naredio da se nastavi s istraživanjem, pa je odredjena stručna komisija za pregled majdana kamena u Tandi: a 25. jula iste godine formirana je i Mažšinskotransporina Četa Avalskog Odreda, sa zadatkom da ubrza radove u majdanu Tandi, radi efikasnije eksploatacije, pod nadzorom rudarskih istraživača. I doista, ubrzo je prvo kamenje iz majdana Tande počelo stizati na Avalu: iz njega se obradjuju tesanici za stepeništa, koji se slažu za kaaniju upotrebu, dok se iz većih dubina očekuju blokovi znatnijih razmer4. Ali, postepeno, nada se gubi: crvenog kamena većih dimenzija nema; što se dublje ulazi u majdan, kvalitet kamena sve je gori. Šta da se radi? ...

Dok se ovo pitanje rešava, Kralj Aleksandar sprema se na pul u Francusku. Još 25. septembra, u pratnji Kneza Pavla, obilazi radove na Avali, i naročito se dugo zadržava: svaka ga sitnica zanima. Tom prilikom rešava tip prilaznih stepenica na stepeništu i širinu kružnoga puta oko vrha Avale. Niko ne sluti, da je to njegov poalednji obilazak. Kasno u veče 9. oktobra 1934, Avalakom Odredu stigla je poražavajuća vest, da je NJ. V. Kralj Aleksandar 1, stupajući na francusko zemljište u Marselju, poginuo od zločinačke ruke.

392