Nova Evropa

Saradnici Kraljevi na podizanju Spomenika zanemeše ... Sutrašnji dan osvanuo je tmuran i kišovit. Na Avali vlada mrtva tišina: ne čuju se udarci dleti i čekića, ni brujanje brojnih mašina. Sve miruje. Custa magla obavila je vrh Avale i zaklonila daleke vidike... U 16 časova, čete Avalskog Odreda, postrojene oko starog spomenika Neznanog Junaka, položile su zakletvu vernosti NJ. V. Kralju Petru II; a 16. oktobra pre podne, starešine Avalskog Odreda poklonili su se ii starom Dvoru seni Blaženopočivšeg Kralja Aleksandra I. Ali, Kraljevu zamišao treba privesti u delo: stotine vrednih ruku laćaju se ponovo posla, i sa planiranjem terase i njenih padina — 2. novembra 1934 — završava se prvi perijod radova na Avali. Proteklo je 152,5 radnih dan4. 10. novembra rasformiran je

Avalski Odred.

Pitanje kamena ostalo je, medjutim, otvoreno. Trebalo je što pre doneti rešenje, da se s izgradnjom Spomenika ne bi zastalo. Već 31. oktobra 1934 podnosi stručna komisija izveštaj Upravi Dvora, da monolitnih blokova potrebnih dimenzija nema u majdanu Tandi, i da ih tamo neće ni biti: a 14. novembra dostavlja ista komisija svoj dopunski izveštaj, da je crvenkasti kamen u tome majdanu vrlo slabe trajnosti, pa da već i radi toga ne može doći u obzir za izgradnju Spomenika. U svome izveštaju predlažu stručnjaci za Spomenik, na prvom mestu, kamen »gabro« iz majdana Jablanice na Neretvi. Ovaj je predlog prihvaćen, pa su utvrdjena pogodna mesta za dobijanje potrebne količine ovoga kamena. Stručnjaci-geolozi opredelili su se za jablanički gabro smatrajući ovaj kamen najpodesnijim za izgradnju Spomenika na Avali, s obzirom na njegove odlične osobine. Još mnogo ranije (1923) izdalo je bilo Mineraloško-petrografsko Odeljenje Narodnog Muzeja u Zagrebu (pod upravom prof. Dra. Frana Tućana) opširno stručno mišljenje o ovom kamenu, iz kojega ćemo ovde navesti nekoliko odlomaka. Na severu od Mostara -— kaže se tu -— gde se dižu najviše hercegovačke planine Čvranica i Prenj, u neposrednoj blizini letovališta Jablanice, došlo je do razvitka impozantnog masiva gabra, u koji je urezala svoje korito — zaokrečući na jug — bujna Neretva. Kroz taj masiv gabra, tik uz samu Neretvu, provlači se železnička pruga Sarajevo —Mostar: a uz nju ide i dobro izgradjena cesta Sarajevo —Mostar— Dubrovnik. Sam gabro zapremio je prostor do jedno devet kvadratnih kilometar4, razlivajući se u silmim masama meobično povoljno za razvitak kamene industrije. Po svome spoljašnjem izgledu. to je vanredno lep kamen, a sastoji se iz mine-

393