Nova Evropa
Odavde je udaljenost od samog Spomenika 220 metara, a terasa Spomenika nadvišava rondelu za 13 metara, pa ovaj raspored daje mogućnost, da se ceo prilaz sa terasom i Spomenikom može obuhvatiti jednim pogledom, i time osetiti sva veličansivenost ove monumentalne gradjevine. Glavna staza produžava ka silaznom kraku stepenic4. Sa terase vode trinaest stepenica, a onda se redjaju još pet grup3š stepenica na raznolikim odstojanjima odmorišta. Svega је izradjeno 198 stepenic4, za koje Je — zajedno sa bočnim stranama i ivičnjacima — mtrošeno 1454 komada profilisanog kamena, u ukupnoj kubaturi od 160,4 mš3.
Oba vrha Avale opasuje kružni automobilski put, koji je vezan s avalskim putevima -— prilazim i silaznim -— kod Hotela. Put je izradjen aa širinom od pet metara kolovoza, a za njegovo izgradjivanje utrošeno je 9130 m3 iskopa u zemlji i kamenu i 4670 mš nasipa. Veliki iskopi i nasipi, u vezi sa strmim padinama Avale, zahtevali su izradu potpornih i obložnih zidova. Dužina celog kružnog puta iznosi 1320 m. Osvetljenje kružnog puta je električno. Za elekirifikaciju Avale položeno je 2900 metara podzemnih kablova. Ceo vrh Avale zagsadjen je raznovrsnim ukrasnim cvećem i žbunjem. Ravne površine pretvorene su u iravnjake, a one sa strmijim padinama zasadjene su sitnim i otpomim biljkama. I ovo Je sve izvedeno s maročitim planom, u težnji da se što viže istakne monumentalnost Spomenika Neznanome Junaku.
inž. major Robert M. Murko
(iz izveštaja: >»Istorija radova na podizanju Spomenika Метпапот Јипаки na Avali, 1934—1938«).
Међу Мештровићевим каријатидама "за гроб Незнаног Јунака на Авали.
Господин Ог, А. Тресић Павичић написао је студију о Ивану Мештровићу, надовезујући на свој говор пригодом отворења Мештровићеве изложбе у Њујорку, који је одржао као Посланик Југославије (1925). Своју студију допунио је и довршио Г. Ог. Павичић пошто је — пре две-три године — посјетио Мештровића у његовој вили на Мејама у Сплиту, те прегледао његове ателијере и најновије радове, међу њима тада и каријатиде за Споменик на Авали. Из те студије вадимо овде одељак о каријатидама.
\
Уредништво »Нове Европе«.
399