Nova Evropa
·.. Сиђимо у доњи привремени атељер Умјетников, испод пута на Мејама, гдје се клешу каријатиде за Гроб Незнаног Јунака на Авали. Тај Гроб не бих могао незвати »маузолејем«, са разних разлога, иако је огромних размјера за једног смртникабесмртника. Замијениће досадашњи врло чедни гроб Незнаног Јунака на Авали, који није баш био достојан оних хероја што су гинули на Ку-
манову, на Колубари, у Гудурама Проклетијех, у сто битака; а дизаће се на мјесту гдје су сада подртине града Ђурђа Бранковића Смедеревца, те гдје је радо боравила Ђурђева »Шроклета Јерина«, како је народна пјесма зове, а народна предаја прича, да је од Смедерева до Авале морао сваки дан стајати ланац људи, који би предавали један другоме котарицу тазе хљеба за горду потомкињу цариградских базилевса. Гроб је замишљен у облику огромног римског саркофага, који би могао примити у се једног Антеја, камо ли не би једног данашњег редова. Али је тај редов у биткама и патњама био већи од сваког титана и гиганта. Треба да видљиви гроб симболизује невидљиву моралну величину, која се је проливом своје крви и изливом своје животне топлине спојила са тајанственом природом и отајственим силама, које је проничу. Треба да кипар-архитект удахне у своје пјело сву своју генијалност, да се довине величине оног свенародног подвига, оном смртном тријумфу слободе над мрачним тиранскоропским силама.
А да је било Умјетнику средстава размјерних према тој страшној величини! С оним средствима што су му стојала на располагању учинио је више него се је ико могао надати. Он је био замислио, још прије Свјетскога Рата, далеко монументалнији маузолеј за жртве ослобођења, то јест Видовдански Храм, који се је имао дизати на Авали, баш на мјесту гдје му је много кашње био наручен Гроб Незнаног Јунака. Видовдански Храм је имао да симболизује видовдански морал, који привољује царству небескоме, а не царству земаљскоме. Тај храм је у сваком дијелу имао да буде симболичан, Темељи су имали да приказују небројене жртве Срба и Хрвата, погинуле у пет вјекова пуних битака за крст часни и слободу златну; силни ступови су имали
400