Nova Evropa

običnih seljaka-kmetova: ono Živi u istim kućercima bez dimnjaka: retko su kad to parohijske kućice, — najčešće su ih sagradili sami sveštenici: isto tako kao pastva, sveštenstvo zaradjuje i svoj kruh, teškim poljoprivrednim radom; crkvenih prihoda nema, i duhovni oci, zajedno sa svojom pastvom, često nesamo da rade na svojoj njivi nego vrše i takozvanu »robotu«, u korist vlastele. U beleškama Manujila Oljšavskog nalazimo veoma karakteristične podatke o tome, kako starešine teraju sveštenstvo da ide na »robotu«. Naravno da nije moglo biti reči o nekakim »supsidijama« za izgradnju pravoslavnih hramova pod takvim okolnostima! Pa je samo sveštenstvo, najčešće, moralo da se pobrine 1 0 podizanju božjih domova.

Sve ovo treba imati na umu kada se upoznajemo sa karpatoruskim crkvama. Prvi utisak, koji dobijamo kada udjemo u makoji od sadašnjih unijatskih hramova Karpatske Rusije, jeste, da smo ušli a tipičnu rusku seosku crkvu. Svud isti ikonostas, na četiri sprata, s istim ikonama u svakom pasu: dole, Božja Majka i Spasitelj, po stranama od carskih vrata; onda, Nikola Ugodnik i ikona dotičnog hrama, po krajevima na drugoj strani od malih vrata; iznad carskih vrata Tajna Večera, i po stranama od nje ikone velikih praznika: u trećem pasu, takozvani »Deisus«, sa Pantokratorom u sredini i apostolima po stranama (u centru se Pantokrator prikazuje sa Božjom Majkom i Jovanom Krstiteljem, — to je lakozvani »mali Deisus«): u četvrtom pasu, u okruglim medaljonima, proroci; а запад ikonostasa, obično raspeće. U oltaru, iznad pravoslavnog prestola, obično se javlja visoko drveno, rezbarijom ukrašeno, nebo; u levom uglu oltara malazi se žrtvenik, koji svedoči o nekakvim drugim običajima. Retko kada je žrtvenik izradjen u obliku analoja s ikonom raspeća iznad mjega; češće je to orman u uglu sa malim vratima na dva sprata. U samoj crkvi, često se u oltaru po stranama nalazi mnogo ikona: naročito pada u oči neobično velik broj ikona Božje Majke i Spasitelja, koji se majčešće nalaze u donjem pasu ikomostasa. Ali nailazimo i na druge slike: Svetog Nikole Ugodnika, Svete Petke, ostalih svetaca, Pokrova Presvete Bogorodice, 1 1. d..

Ako pažljivije pregledamo crkvu, mi ćemo neizbežno uočiti velik broj natpisa, i na ikonama i po zidovima crkve. Nad ulaznim vratima, pre svega, susrećemo natpis koji obično govori o podizanju crkve: »Izvoljenijem Oca, pospešenijem sina, i soveršenijem Svetoga Duha — Amin. Stvoren je ovaj hram leta gospodnja ..... meseća „i... „ за blagoslovom bogoljubnog biskupa Manujila Oljšavskog, kritora i t. d.«. Po zidovima crkve obično se nalaze istorijske

180