Nova Evropa

„Ја зат Згђоћгуаћ,

Čovek od savesti, ako je Javan radnik, ne sme prelaziti ćutke preko važnih nacijonalnih pitanja, ma bio i u opasnosti da — kazujući o njima svoj sud — doživi neprilike i neugodnosti. Amicus Plato sed —. Koji ovo piše nije u svom životu imao težih dana od onih u koje je, pre dve-tri godine, samao da se u Beogradu priprema osnivanje Srpskog Kulturnog Kluba, te kad je uvideo da je nemoćan da odvrati svoje prijatelje, pokretače Kluba, od njihove namere. Čitaocima »Nove Evrope«, koji su pravilno obavešteni o svrsi 1 radu Srpskog Kulturnog Kluba, nije potrebno maročito objašnjavati koje su tu razlike u mišljenjima i uverenju, i koliko је ideja-vodilja Srpskog, Kluba u potpunoj suprotnosti prema onome što govori i zasbupa »Nova Mvropa« kroz ovih dvadeset godin4, od Rata naovamo, nadovezujući na ono što smo i pre Rata govorili i n što smo verovali još od prvih godin4 ovoga stoleća. Zato mislimo da ovde u to nije potrebno ulaziti, iako se bojimo da ćemo jednoga dana i to pitanje morati staviti na dmevni red i jasno se prema njemu opredeliti. Nego, već sad nam dvadesetpetogodišnjica Sarajevskog Atentata pruža priliku, i nameće duŽnost, da ukažemo na jednu pojavu mu vezi sa nekim pojedincima iz Smpskog Kulturnog Kluba, koji tu nedavna uskočiše — bar za časak — iz kulture u dnevnu politiku, te da uporedimo njihovo sadašnje držanje s akcijom njih samih i njihovih drugova od pre dvadesetipet godina. Reč je o onim članovima i fumkcijonerima Srpskog Kulturnog Kluba u Beogradu, poreklom iz Bosne, koji su — povodom pregovora za sporazum izmedju Predsednika Vlade i vodje Hrvata Dra. Mačeka — našli za potrebno da dignu svoj glas »u odbranu srpske Bosne«. O tome su, kako će se setiti naši čitaoci, dosta pisale i naše novine, izveštavajući ujedno da su se i sami Srbi narodni poslanici iz Bosne ogradili od ovake necelishodne ı nepoirebne saradnje »kulturnih radnika«.

Razumljivo je, u našoj političkoj sredini, kad Dr. M. Stojadinović, predsednik Burze i nesudjeni »Vodj« ovog srećnog naroda, sa svojom telesnom gardom i ostalim »servus«ć-društvom, ne ume da se snadje, pa — u dežperatu i dokolici — hoće i dalje da se igra parlamenta i podnosi interpelacije i proteste protivu — Hryatskog Pitanja »kao takova«, i protivu njegova rešavanja mirnim putem i sporazumom. Pa se daje objasniti još i kada gospoda Kujumdžić i Kaludjerčić, bosanski doglavnici i saradnici bivšeg jugo-

198

пика