Nova Evropa

slovenskog batli-premijera, upućuju »proglase« »braći Srbima širom Bosne i Hercegovine«, pozivajući ih »bez razlike stranke sve na okup pod jednu zastavu«. Alko cvile, za nevolju im je!... Ali šta tera Dra. Vladimira Ćorovića, »vodećeg istoričara« prestoničkog Univerziteta i pisca najveće »Jugoslavije«, da se pridruži »akciji« palih ministara protivu narodnog sporazuma; pa još da povuče za sobom i svog nejakog profesorskogp druga i štićenika, Vasu Čubrilovića, nekadašnjeg učesnika u Sarajevskom Atentatu i idealnog »Srbohrvatać? TI to, au ime Srpskog Kulturnog Kluba!... Doduše, kažu da se vodeći članovi Kluba iz Srbije ogradiše od ove »akcije«, koju da su vodili na svoju ruku beogradski Bosanci; a da u samoj Bosni, pored političara, ne odobravaju ovaku politiku ni intelektualci koji inače simpatizuju s radom Srpskoga Kluba, to dokazuju i pojave što dolaze do izražaja pri osnivanju novih podružnic4 (naprimer, u Mostaru). Ipak, ostalo bi da Uprava Kluba i javno obeleži svoj stav prema nastojanjima oko narodnog sporazuma, da bi se mogao stvoriti osnov za »izgradjivanje jedne nove zajedničke jugoslovenske kmlture« (kako je to rekao Predsednik Kluba, pri otvaranju novih prostorija, 14. novembra 1937). Ali, da se vratimo gospodi profesorima Ćoroviću i Čubriloviću.

Šta »Nova Evropa« drži do G. Vlad. Ćorovića kao istoričara i kritičara, o tome je bilo reči m više navrata; poslednji put, opširnije, povodom njegove ocene 'Pfeferove knjige (u broju od novembra 1938). A šta tek da sad mislimo o njemu kao političaru, kad krišom, zaklanjajući se iza tobožnjeg mandata beogradskog Kulturnog Kluba, pokušava da seje razdor medju braćom i da ih buni protivu sporazuma, koji ceo narod čeka kao ozebao sunee! Rekli smo već jednom, da nas ne vodi nikakav lični razlog kad govorimo o Vladimiru Ćoroviću; pa ga najradije ne bismo ovde ni spominjali, da nije njegovo ime naročito isticano u izveštajima o »akciji« protivu sporazuma medju bosanskim Srbima. Sem toga, držimo da se ne varamo pri ocenjivanju uticaja Dra. Ćorovića na njegova mladjeg druga po struci, Dra. Vasu Čubrilovića, koji ga eto sledi i onamo gde prestaju škola i nauka. A koliko bi bilo lepše i više odgovaralo duhu kuće Čubrilovića, da se Dr, Vaso, i u ovom slučaju, mesto za Ćorovićem poveo za primerom svoga starijeg brata Branka, koji — па terenu — bolje nego profesori sa katedre u Beogradu zna i vidi želje i potrebe naroda u Bosni (»sporazum je tu, jer ga hoće narod, jer ga treba država«, — uvodnik »Težačkog prava« od 99. aprila 1939).

199