Nova Evropa

C. Dr. Vaso Čubrilović mogao bi reći, da niko nije pozvan аврибтуац ga, za kim da ide i koga da se drži u politici. Mi nismo toga mižljenja: radi se o opštoj narodnoj stvari, pa tu svaki ima da podnese sud javnosti. Dr. Vaso Čubrilović još i više nego drugi: jer Vaso Čubrilović nosi ime jednog od sarajevskih atentatora i ideologa predratne Mlade Bosne, koje svi mi i danas — ma kakovih uverenja ranije i inače bili — izgovaramo s poštovanjem. Isto tako i »Nova Evropa«, koja je svoje stranice, više nego drugi, posvećivala Sarajevskom Atentatu i svemu što je s njim u vezi, a рошпепсе nacijonalističkoj omladini Bosne i Hercegovine i njezinoj ideologiji i akciji, ima prava i razloga da prati i čita, šta Vaso Čubrilović danas javno kaže i radi; niti nam može on, ili iko, zameriti, ako ga sada potsećamo ma ono što je nekada radio i mislio, i izrekao pred celim svetom, u ime onog omladinskog pojasa s kojim mu je ime izašlo na glas i ostalo da ga spominju budući naraštaji, i u Bosni i po celoj našoj zemlji. »Nova Evropa« je, domnoseći prva (u svom broju od 1. juna 1925) izvatke stenografskih zapisnika o jugoslovenstvmu saraj evskih atentatori, čak i na omotu — kao moto — citirala reči Vase Čubrilovića sa pretresa

(oktobra 1914):

Predsednik: Jeste li Srbin ili Hrvat?

Vaso Čubrilović: Ja sam Srbohrvat.

Preds.: Razjasnite mi, što to znači: Srbohrvat?

Čubr.: Znači, da sam oboje: da sam i Srbin i Hrvat; da moram raditi i za Srbe i za Hrvate...

Kao Vaso Čubrilović, ili slično, govorili su i Cvetko Popović (»Ja sam pristaša sloge Srba i Hrvata, — Ja sam Srbin i Hrvat...) i Lazar Gjukić (»Nacijonalizam, to je jedinstvo Hrvata i Srba ...&), i Ivo Kranjčević (»Srbi se i Hrvati svadjaju, a neprijatelj napreduju...«), i Branko Zagorac (»Nacijonalizam, to je ujedinjenje Srbia i Hrvata...ć), i ostali učesnici u pripremanju Atentata, да ! пе spominjemo Principa i Čabrinovića i Grabeža. Ko može smetnuti s uma argumente koje su oni navodili m odbranu svoje jugoslovenske ideologije, i ko može nediviti se tvrdom uverenju i Junačkom držanju na sudu ovih mladih bosanskih djaka (od sedamnaest i osamnaest godina) u one teške dame? Smatramo stoga svojom dužnošću javnih radnik4 i istraživača movije narodne istorije, da potsećamo svakoga, pa eto i mjih same, ma njihove mačajne reči, izgovorene u kritičnim časovima пезато za njih nego ı za сео narod.

200

а