Nova Evropa

тралног Извршног Одбора« совјета цијеле државе); он је добио и личну похвалу од Стаљина и, најзад, као круну свому дјелу, он открива у свом рајону »контрареволуцијонарну групу« старих бољшевика! ... И у личном погледу, Ждаркин је сјајно опекрбљен: стан од 6 соба (то је у данашњој Русији највећи луксуз!); властити аутомобил (подарен му од Комесаријата Тешке Индустрије) ; а за његове потребе стоји му на расположењу и аероплан. Добра половина »Стваралаштва« (посљедњег дијела романа) посвећена је опису овог личног живота Ждаркина.

Не треба мислити, да је дизање Ждаркина на власт илило увијек глатко. Под дојмом непријатељског држања сељаштва и лич них недаћа, он је и »поклизнуо«, и то у најкритичнијем часу колективизације; у њему се био пробудио дјед му Артамон, и он се запио, бацајући цијелом селу лозинку: »Пиј, бекријај, једампут се живи!...« За овај поступак дошао је био под суд ЦКК (Централна Контролна Комисија партије), и добио је оштар укор; али му је овај скинут на захтјев самог Стаљина, који је осјетио у Ждаркину нову живу силу. Врло је важно опредијелити тај моменат, јер је он послужио основом за продужење његове каријере. Алузија на тај одлучујући моменат налази се на концу предпосљедњег дијела »Брусака« (»Тврдим кораком«): Жлдаркин је дошао до закључка, да се вјечној тежњи сељаштва ка својини може одољети само »индивидуалним кућним газдинством на бази колхоза, — то је јединствени пут садашњице...« »Ми смо раније мислили« — каже он у једном свом меморандуму Секретаријату Централног Комитета партије —, »да ће се сеоско господарство развијати по схеми: узајамна помоћ — задруга — комуна; пракса је показала, да комуна о којима смо сањарили« (Ждаркин, из скромности, не вели да он није никад о њима »сањарио«!), »нећемо имати: машинско-тракторне станице већ су заузеле руко. водећи положај, оне се јављају органима диктатуре пролетаријата... « Тај Меморандум Ждаркина »скилао је вео идеализације са колхозника, разбио је на парампарчад раније никлу представу о формама социјалистичког сеоског господарства, указујући на

нове путеве, већ угажене животом... « Одаславтии свој »Меморандум«, Ждаркин је био врло — наравно — нервозан. »... Кирила ће скинути с положаја и бацити

у јаму за ђубре, јер историја је немилосрдна: она сурвава у бездан сваког ко је не схваћа«; а тада ће се уздићи они које је Ждаркин »вјешто одстранио, подићи ће се и бацити на њега .. «

248