Nova Evropa

Knjige i listovi, Iz najnovije engleske političke literature.

Nadovezujući па naš kratki pregled »Savremene političke literature kod Engleza« (u broju »Nove Evrope« za Januar i februar ove godine), hoćemo sada da zabeležimo nekoliko majnovijih knjiga i publikacıja ma području engleske političke književnosti, koja u ovom času pobudjuje naročit interes domaćih i imostiranih čitalaca, pogotovo kad se ma da su mmogi pisci ujedmo i važni činioci i učesnici u samim dogadjajima ikoje damas doživljuje svet, te kojima smo i mi svedoci, a u kojima tako vidnu i odlučnu ulogu igra baš Velika Britanija. Poznato je stanovište »Nove Evrope« u pogledu pisanja novije istorije, t. J. opisivanja nedavne prošlosti i savremenog mpolitičkog zbivanja, pa maje potrebno da posebno naglašavamo, koliko cenimo i preporučujemo ovu političku literaturu, neposrednu i iz prve ruke, koja nas — sa svom. svojom subjektivnošću — mesamo više zabavlja i zanima, nego i bolje i svestranije obaveštava i upućuje u pravi tok stvari, od one suhe i bojažljive, a često i sasvim površne i pretencijozne, »istorije od struke« privilegovamih profesora i zvaničnih povesničar4. Nažalost, ograničeni prostor nam dopušta da zabeležimo pojavu tek maloga broja predstavnik4 ovake »moderne istorije« u emgleskoj književnosli ı njihovih najnovijih iknjig4 ili spis3.

Ovamo spada svakako, medju prvima, Vinston Čerčil, kod kojega smo se duže zadržali prošli put. Teško je domisliti

se, kako ovaj stari parlamentarac dospeva fizički da — pored sve svoje neumome političke i državničke aktivnosti — ne ispusti ni

za čČasak pero iz ruke, i to pero koje mu služi bar isto toliko uspešno i efikasno kao i živa reč. Takoreći juče ugledala je sveta nova njegova ikmjiga (na 360 strana) »U korake (O»Step by step. 1936—1939.« London, T. Butterworth), koja prati dogadjaje do naših dan4. Sa Čerčilom se, i kao pisac savremene istorije i kao aktivan javni radnik, može uporediti i meriti jedimo mnaš prijatelj i saradnik Dr. Siton-Vatsomnm; samo što on, kad piše, ulazi dublje u stvari savladjujući i ono što se zove »naučni materijal« sa celim aparatom istoričara od struke, dok u javnom radu dejstvuje više »iza kulisć«, ostavljajući drugima da uživaju slavu i da beru plodove njegova rada. Takav je bio za Svetskoga Ката, ра je takav ostao do damas. Njegovi mnogobrojni spisi, od prve decenije ovoga veka pa sve do »From Munich to

315