Nova Evropa

менито замишљеног подухвата. Розевелт — каже Мороа — има свакако великих заслуга пред својим народом и пред целим човечанством; иако његова популарност није стална, јер се јавно мишљење, чак и у његовој властитој странци, колеба, а мржња противника његових веома је јака. Намеће се стога питање: ко ће наследити Розевелта2 У могућност, да би Розевелт могао бити сам свој наследник, Мороа сумња, дајући врло занимљиву анализу појава које ће се појавити приликом предстојећих избора.

Став Розевелтов у спољној политици, његова одлучна борба за мир, природно изазива све симпатије француског писца; али он са великим жаљењем утврђује, да несамо знатан број просечних Америчана већ и људи на различним, често врло утицајним, положајима, који имају могућности да се обавесте и оријентишу, третирају питања спољне политике као функцију унутарње политике. У томе лежи велика опасност. А друга опасност лежи у томе, да још и сада многи и просечни и одговорни Америчани

"држе да се њихова Унија налази толико удаљена од евентуалних сукоба да може себи дозволити раскош изолације: нико неће — мисле они — њу напасти нити угрозити њезине битне интересе. Из тих обзира и мотива Мороа објашњава жалосну чињеницу, да су многобројни суграђани великог Председника оценили његов априлски апел као потпуно промашен, веселећи се што је он наишао код сила Осовине на одбијање, те што га је главом сам Хитлер оштро одбацио у своме знаменитом говору пред Рајхстагом. Мороа сам чини велике напоре да би доказао Американцима, да је њихов ЈРредседник у праву када води своју активну политику мира, и да је усамљеност Уније немогућа, јер ће куцнути час да и њезине слободе дођу у опасност ако демократске струје подлегну ...

За мартовске догађаје у Чешкословачкој, Мороа констатује, да је реакција у први мах била у Америци врло оштра, али да су се Америчани врло брзо, како он каже, »уплашили« те своје реакције! Међутим, Мороа на крају крајева ипак мисли да је вероватна, кад једанпут дође до ратне катастрофе, интервенција Уније, баш као што се то десило за време Светског Рата.

Своја ванредно привлачна излагања Андре Мороа завршује речима: »Овде (у Француској, у Европи) ми живимо над амбизом; али, треба да говоримо о другим стварима, јер је то најбољи лек против вртоглавице« ...

Др. Алексије Јелагић.

314