Nova Evropa

наилази на многе одличне научнике и људе; о једном ректору Слободног Универзитета у Минеаполису прича, да је, крај својих деведесет година, радио још увек на великим плановима. Један од присутних на једној вечери рекао је за старца: »Он је имао право: свака мисао окренута према прошлости, то је продужење детињства; људи мудри гледају у будућност и сматрају прошлост само као корисно искуство...« Око четири милијока младића и девојака располажу дипломама универзитета а немају упослења. То је проблем пун трагике који се надовезује на проблем многих милијона незапослених мануелних радника. Око тога средишта креће се целокупна политика Уније, и сврха Розевелтова »Ме“ Пеајс-а састоји се у томе, да се та грдна незапосленост одстрани или барем ублажи.

Мороа је свуда, где је год стигао и могао, распитивао за ток и резултате акције Председника. Извештаји и подаци, које је добијао од најразноврснијих представника јавног мњења или и приватних познаника били су — разуме се — контрадикторни: борба између присталица и противника »Мех; Реај«-а још је у пуном јеку, нарочито с обзиром на огромне антажоване интересе и на председничке изборе који се приближују. Мороа напомиње, да је посетио био Америку године 1933, и да је тада извршио анкету која је показала да се Унија налази ако не на прагу расула а оно свакако уочи тешких догађаја и усред једне акутне социјалне кризе. Шредседникова мушка акција и његове далекосежне и одважне мере спасле су ситуацију и упутиле ствари путем бољитка и релативног олакшања, — али нису решгиле коначно велике проблеме на дневном реду. Незапосленост је истина смањена, али није уклоњена, чак је преостало на милијоне незапослених; оживљавање привреде је почело, чак је постигло и доста осетне резултате, али се ипак у многим гранама запажа и даље стагнација послова, а као да се сада налазимо пред извесним заоштравањем кризе. Споља имају многа места изглед богатства, просперитета, великих техничких успеха; али је несумњиво, да постоји и велика беда. На овом се факту, додуше, Мороа не зауставља дуго, и каже да писци — домаћи и страни — приказују ову беду често веома драстично, па чак и с извесним »садизмом«; а то су, што се тиче домаћих писаца, често јаки и талентирани представници североамеричке књижевности. Неповерење што га је Розевелт изазвао у пословном свету, главни је — према

њему — узрок релативног неуспеха његова грандијозног и пле-

313