Nova Evropa

империј и као велика сила будно прати развој догађаја и жели да као вјеровник избије користи из динамизма који рат собом доноси. Ратујуће стране имају с тим да рачунају, јер ће у потодно вријеме требати хонорирати ову неинтервенцију, која би једног дана могла бити језичац на ваги. Идеолошке супротности остају, додуше, у овом рату пострани; али ће бити потребно задовољити Италију у оном бољем свијету, у новој Европи коју наговијештају западни савезници, те извући је тиме из табора ревизијониста. Становништво Италије рапидно расте и тражи могућност експанзије и рада, уз стандард живота, који је данас несразмјерно нижи од онога на Западу. Италија дакле рачуна засад само са својим властитим нацијоналним интересима, и поставиће своје конкретне захтјеве чим јој се то учини погодно. За ова три прва мјесеца рата, она је своје становиште неинтервенције најбоље потврдила тиме, што је — према службеним подацима смањила број своје војске за више од милијун војника, уз читав низ других мјера, које доказују да се прилике овдје све више нвормализирају.

Поред све неизвјесности о будућим односима између појевиних великих и малих силд, и поред неодређености најважнијег питања, ко ће коначно с ким и противу кога, ипак се могу већ у овоме часу утврдити н е к е чињенице. Прва је, како смо видјели, неинтервенција Италије. Сигурно је, да ће проћи још доста времена и да ће се ратна срећа морати већ окренути подобро на једну страну, да се измијени ово становиште Италије. Али би зато већ прије могла постати могућа нека њезина локална, превентивна акција, која не би морала засијецати у питање њезина опредијељења којој би се главној ратујућој страни привољела. Италија ће се до крајности чувати да не дође у сукоб са Русијом, који би ју можда могао довести и у сукоб са Њемачком; али ни савезници не желе сукоб са Русијом, који су и досада избјегавали, поред свег протеста противу бољшевичких метода. Након што је с леђа напала Пољску и »пријатељски« си подредила мале балтичке државе, Совјетска Русија је и даље тврдила, па то тврди још и након бруталног нападаја на мали фински народ, да се сматра »неутралном« у »империјалистичком рату«, у који је уплетена њезина савезница! Њемачка се, за вољу овог савеза, одрекла свега што су још од Средњег Вијека кроз стољећа стварали бројни витешки редови за продирање германства на Исток, она се напросто одрекла свих својих интереса у источном дијелу Балтика.

417