Nova Evropa

AZABJ

Nova Evropa

Knjisa XXXIII. Broj 1. 26. januara, 1940

Нова Европа.

Приближује се време када ће назив нашега листа постати опет актуелан. Године 1920, покрећући нашу »Нову Европу« — управо, надовезујући је на Ватсонову (»The New Еигоре«), — живели смо у уверењу, да ће се дати »претворити у дело све оне теорије о новом поретку, о којима се толико говорило у вилзонској перијоди рата«, иако нисмо имали никакве илузије о »оној тако мучно и нашироко приређеној камуфлажи од Мировне Конференције«, како је Др. Ситон-Ватсон, на уводном месту нашег првог броја (»Шта хоће Нова Европа«), означио средину из које је никнуо Версајски Уговор. Веровали смо ипак, да ћемо — придружујући се нашим британским

пријатељима и једномишљеницима — помоћи »уклањати ограде које спречавају или отежавају интелектуалне, соци- |

| U

Po

јалне, економске, и политичке везе међу народима«, и »HahHi

се с нашим пријатељима на Западу у изграђивању нове Евро-:: пе и новог човечанства« (»Из нашег програма«, у броју »Нове | Европе« од 16. септембра 1920). Али још није била истекла ни година, а ми смо доживели прво велико разочарање: прилике су, после свршенога рата, и у самој Великој Британији биле такове, да су наши пријатељи, након четири године вредног и успешног рада (од 19. октобра 1916 до 928. октобра 1920), морали обуставити излажење своје »Нове Европе«; то нам је њезин оснивач и главни уредник покушао објаснити једним писмом (које смо објавили у броју од 18. новембра), додајући на крају, да је »званично задржао право да настави с издавањем, чим опет буде зато могућности«. Нажалост, те могућности није више било кроз свих ових двадесет година, те они сјајни умови, у напону снаге и никад свеснији онога што хоће и што има да се уради, ни до данас не обновише свога покрета. Ми смо у Југославији, при свем том, наставили

1