Nova Evropa

започети посао, удаљујући се дабогме све више од програма »изграђивања нове Европе и новог човечанства«, али још увек уверени, »да је данас више него икада потребно, да се испитају сва добра и сви идеали, у које смо навикли веровати, у погледу њихове унутарње вредности«, те »без оклевања одбацити многе остатке једног преживелог доба« (»Нова Европа« од 1. јануара 1924: »Основни погледи „Нове Европе'«). Међутим, то »преживело доба« било је јаче од нас, и ми смо — након осам година рада увек у истом правцу —- »гледајући унатраг« морали признати (у уводнику од 11. Јуна 1928), да »већ ни прву и најважнију тачку програма, ону која је садржана у наслову, нисмо били у могућности остварити, — управо, нисмо могли ни приступити њезину остварењу, тако да је име нашег покрета и нашег листа НоваЕвропа — постало несавремено, боље пресавремено, јер — како се чини — нова Европа још лежи у дубоком сну, и данас је мање нова него што је била пре осам година, одмах након Великога Рата«... Отада су изгледи за Нову Европу бивали све блеђи, »сумрак Запада« ширио се на све стране, па су и »практична садржина и реални програм« нашега покрета и листа постајали све више домаћи, унутарњи, југословенски. Напокон смо ми, предратни и аутентични Југословени, били први да се — у критичном часу — повучемо још више у себе и затражимо, чак и код нас, обнову »старих покрајинских огњишта« (»Натраг у покрајине!« — уводник од 11. јануара 1927)...

Ствари су ишле суноврат; све јасније постајало је кобно сазнање, да Светским Ратом нису до краја решена постављена питања, па је место сређивања и реконструкције долазило до нових неспоразума и сукоба, који су расли у недоглед, те који су напокон — судбоносном поузданошћу — водили новоме рату. Можда је и морало дотле доћи, да би проблеми сазрели, те да би свет дошао једном до сигурног и праведног мира. Али, шта садг — Морамо се помирити с тим, да Нову Европу сматрамо тек данас циљем. Ситон-Ватсон и наши енглески пријатељи, објављујући свој покрет усред Светскога Рата, писали су: »Наша је највиша амбиција, да се створи погодно земљиште за окупљање и заједнички рад свих оних који у реконструкцији Европе — на основу народних држава и права мањина, и у правилној оцени непобитних географ-