Nova Evropa

moralnu niskost njezine diplomacije, govori o Erentalovim intrigama, o Zagrebačkom i Fridjungovu Procesu: AustroUgarska se nije žacala krivotvoriti dokumente, samo da bi na sudu mogla obediti Srbiju i mnoge Srbe kao veleizdajnike. Ali je Masarik, tada baš poslanik u bečkom Carevinskom Veću, i pred celom Evropom otkrio sav nemoral ovake austrijske politike. I za vreme samoga rata, opet je car Karlo vodio — preko princa Siksta Burbonskog — pregovore za separatan mir, iza ledja svoga saveznika Nemačke!...

Kada su, za vreme Rata, pangermani videli da će AustroUgarska propasti, ako se ne provede hitna reforma, počeli su govoriti, da bi se Južni Sloveni mogli ujediniti pod žezlom Hapsburgovaca, da bi se Italiji dalo Trijent i Dalmacija, a novoj Poljskoj Galicija. Tako smanjena Austro-Ugarska bila bi jača, po njihovu mišljenju. Masarik je bio protiv toga nacrta, bojeći se da bi Austro-Ugarska, ujedinivši pod sobom Jugoslovene, dobila još veći uticaj na Balkanu, a s time i na Istok. On propoveda da Saveznici, ako hoće da budu u buduće zaštićeni od nemačke agresivnosti, moraju osloboditi male austrijske narode, koji će onda biti brana protiv pangermanizma. Na Žapadu je vladalo mišljenje, da Austro-Ugarska mora ostati, kao protuteža Nemačkoj u Srednjoj Evropi; i sam predsednik Vilzon je ispočetka, kako smo videli, bio za njezin integritet. Ali ga je Masarik ођаvestio o pravim odnosima izmedju Berlina i Beča, te uverio da ona Austro-Ugarska koja je u službi pangerman4 ne može u isto vreme biti i njihova protuteža. On je pobijao mišljenje Amerikanaca i Engleza, da integritet Austro-Ugarske treba da ostane iz razloga da ne bi nastala t. zv. »balkanizacija«. Mislilo se da će medju oslobodjenim malim narodima biti večito razmiric4, da kulturno neće napredovati, da neće biti nikad mira u Europi, i tome slično. Protivno tomu, Masarik je dokazivao, da su Poljaci, Čehoslovaci, i Jugosloveni, zreli za političku slobodu, a kulturno da nisu niži од зуојћ »возродага«, Austrijanaca i Madžar4. Male države Srednje Evrope bolje će čuvati mir u svom delu Evrope, one

će se složiti pred zajedničkom opasnošću, — to je bila teza Masarikova.

D. Polužanski.

13