Nova Evropa

Најезда Скита. — Монолог Европљанина —

»... ИМ стиже час кад ће вас силом да присиле да постанете људи, да очистите — хтјели или не

хтјели — тијело своје, душу своју, дух свој...«< — »А ко ће нато, гле, да нас присили»« — Сви заједно узвикнуше гласно —: »Скити!«...

Коста Варналис: »Права одбрана Сократа« (Атина, 1931).

Европљанин се враћао својој кући, у свој град. У возу је био меланхоличан и тужан, готово сам у простору испуњену до задњега мјеста. Улазак у град био је исто тако отужан и мрачан. Прва јесен наступала је нагло; много наглије него што је то било прошлих година. У полутамном стану самца, који није бунила граја и лупа дјеце из сусједних станова, он је размишљао, дубоко и готово непомичан. Био је увјерен, да се трагедија сручила над Европом, и да је рат,

који се — по његовој замисли могао да одложи и, према томе, избјегне — био сада страшна слика нове европске стварности.

— Шта је, дакле, разлика између цивилизованих и варварар Шта је цивилизација, а шта варварствог Европа се вратила у доба првих стољећа ранога Средњег Вијека. Од године 1870, Европа је стварно стално у рату. Има људи у Француској који су у једном људском вијеку доживјели три рата. Ми смо дубоко посрнули, Европа је данас задње крдо на Планети... |

Европљанин се мучио у својим мислима и у својој самоћи. Он је баш у овоме граду видио рађање и умирање свих нада за миром; он је доживио, да је Европа у овоме граду замислила и изградила идеју о могућности вјечнога мира, и онда — да се та идеја коначно осушила и увела, уз разочарање свих народа на свијету. Прелазио је у мислима излишне расправе, испрекидане празним правничким формулама, неодређене и неодлучне, у којима су мали народи вођени од невјештих дипломата и укочених правника, који су заборавили на жртве отаца и који нису водили рачуна о идеалима, без којих за њих нема међу великима опстанка. Било му је у томе часу јасније него икад, шта значи »реализам« државникд малих народа...