Nova Evropa

љин је тачно оцијенио ситуацију у којој је револуцијонарну идеју хтио спровести у живот. Њему је било јасно, дау једној аналфабетској, привредно примитивној и социјално неиздиференцираној средини теоријско образлагање и тумачење било какових основних засада марксизма не може одушевити и мобилизирати масе за акцију, — то може само револуцијонарно дјело, које изводе појединци, уз пуни залог своје слободе и свога живота. Мако није била бројчано јака, бољшевичка фракција била је — према Стаљинову методу стално у погону, одржавајући у напетости несамо радништво већ и остало пучанство. Поред тога, Стаљин је у штрајку и демонстрацијама видио логично и најуспјешније средство за дизање револуцијонарног духа у гомилама. Спори, постепени просвјетилачки посао, од човјека до човјека, није био по његову укусу, а није одговарао ни његову темпераменту, који је сав сагоријевао у брзини и спонтаним акцијама. Једна од основних теза Љењина, која је оличавала начело професијоналног револуцијонера, била је потпуно у складу са мен: талитетом Стаљина: бескомпромисност у класној борби, стал“ на револуцијонарна напетост, те јасно и једноставно формулиран циљ борбе; то су били идеолошки облици на које се и код Стаљина редуцирао сав гломазни апарат марксистичке доктрине. Њему, човјеку дјела, била је страна сва она духовна апаратура с којом су прваци руског марксизма улазили у борбу за своје принципе, — Стаљинов марксизам није био у мозгу већ у крви. Никад у животу није он дошао у прилику да посумња у тачност свог увјерења, и свака сумња у учење Љењина била му је такорећи физички одвратна. Иза дефинитивног распада Руске Социјал-демократске Радничке Пар: тије (у Лондону, 1903) у мењшевике и бољшевике, Стаљин је остао непоколебиво уз Љењина, вршећи његове налоге као вјеран војник Странке.

Када се — 1905 — револуцијонарни вал разлио широм Русије, није ни Кавказ остао поштеђен. И Стаљин је организирао поход револуцијонера, и сам га је водио. Његова лична храброст изван сваке је сумње, никада опасност није избјегавао, свакој се неприлици излагао, заједно са својим суборцима. То је створило ону крвну везу вјерности која још и данас траје са борцима из револуцијонарних дана. Уопће, вјерност према пријатељима значајна је црта у карактеру

| 317