Nova Evropa
овог иначе неприступачног и мрачног кавкаског горштака: само наспрам својих пријатеља, којих никада није било много (а већина их је данас већ помрла), показује се Стаљин приступачан и срдачан. И сви су ти пријатељи били, или су још данас, само Грузијанци. Диктатор највеће словенске државе нема ниједног пријатеља Словена! Његова приврженост има понекад дирљиве, управо бруталне форме: кад је, након побједе Револуције, његова пријатеља Каму случајно прегазио теретни ауто у Тифлису, наредио је Стаљин, да несрећног шофера стрељају. И то се може звати — вјерношћу преко гроба!...
Након слома револуције од године 1905, кад су многи револуцијонери остали обесхрабрени, Стаљин је хладнокрвно наставио своје дјело. Тада је приступио и »ексовима«, о чему је напријед било ријечи. Али већ око године 1908 завршио је он своје кавкаско, херојско, доба. Стални прогони полиције, депортације у Сибир, откуда је устрајно и систематски бјежао, нетрпељивост његових револуцијонарних партнера мењшевика, све то отежавало је његов даљни боравак у Транскавказији. Било му је тридесет година кад је борбени терен своје уже домовине замијенио големим простором Русије; у тај простор ушао је са духовним особинама које су биле дефинитивно развијене, и са карактером који је био потпуно усклађен. Од интереса је на овом мјесту споменути мишљење азербејџанског публицисте Есад-беја, који је као полуземљак, иако политички противник, — имао много разумијевања за Стаљинове моралне и карактерне особине; он каже: »Са тридесет година био је карактер Стаљина изграђен, његов унутарњи живот обликован, његова нарав сталожена. Ни у чему се касније није више мијењао. Тај карактер скроз је наскроз кавкаски: у Кавказу је одрастао човјек Стаљин, и Кавказ — тај јединствени горски крај — још данас има утицаја на њега. Кавкаски човјек, то је појам за себе: он није ни Азијат ни Европејац, он је примитивна гранитна грађа у којој се једноставни елементи развијају у оријашке масе. У сваком чину Стаљина, у сваком покрету и хтијењу, запажа се посебни и типични осјећај части Кавкасца. Иза зидова Кремља сједи данас мрачан човјек, који лоше говори руски, влада шестином Свијета, и хоће да прехисторијску атмосферу кавкаских провалија, планина, и кула, унесе у
318