Nova Evropa

pošumljivanjem i voćarstvom, malo se ko kod nas racijohalno bavi, te bogato polje rada ostaje otvoreno. Prisilnom ili obaveznom radnom službom izvodili bi se sve veći investicijoni radovi; ali i u malim grupama dalo bi se obaveznom službom dosta postići.

Kod takova rada, prinos za javne burze rada mogao bi se znatno povećati i u vidu opće dažbine proširiti na ostala privredna vrela, jer bi se putem rada ta dažbina pretvorila u pravo i izgradjeno narodno blagostanje. |

Pero Blašković.

Полемика.

О нашој књижевној критици, (Да ли је »учињена неправда« Г. Божидару Ковачевићу.)

Г. Божидар Ковачевић, у »Српском Књижевном Гласнику« од 16. децембра (у рубрици »Прикази и белешке«, на стр. 635—637), одбија — у четири тачке — приговоре његову приказу »Наша ратничка књижевност«, које садржи наш кратки »књижевни преглед« под насловом »Озбиљност наше књижевне критике« (у броју »Нове Европе« од новембра 1940), за који каже, да му придаје мисли ни омашке које нису од њега потекле. Па додаје: »Могао бих продужити анализу чланка из Н. Е.', што не би било на моју штету, али мислим да је јасно да ми је учињена неправда«. И онда завршује с неколико љубазних речи за »Нову Европу«, »уверен, да су њена тврђења произишла једино из нехотичног неспоразума, заснованог на недовољно пажљивом читању једнога текста«.

Мако је тон одговора Г. Ковачевића према мени лично неизазован, и маколико да сам осетљив на комплименте учињене »Новој Европи«, поготово кад ови долазе од »Српског Књижевног Гласника« (јер ме овај одиста у току година није размазио, ни лично — као свог некадашњег верног сарадника —, ни после Рата, као друга и уредника »Нове Европе«, који је хтео да га популарише и у хрватским крајевима), жао ми је што не могу узвратити Г. Ковачевићу мило за драго, већ што морам рећи да сумњам у оно његово

37