Nova Evropa

уверење којим завршује своју белешку. Сматрајући оптужбу, да сам му учинио неправду, олако изреченом а стварно озбиљном, прочитао сам поново, врло пажљиво, његов текст о нашој ратничкој књижевности, и у »Политици« и у »Књижевном Гласнику«, и — нисам могао наћи да су моја тврђења- произашла из »нехотичног неспоразума«, па — следствено — ни да његова анализа чланка из »Н. Е.«, у изнесене четири тачке, иде њему у прилог; напротив. Покушаћу да то, укратко, и покажем (претпостављајући, наравно, да онај који би хтео да суди на чијој је страни »правда«, има оба текста — и Ковачевићев и мој — пред собом). Цитирајући дословно (под знаком навода) увод у чланак о »нашој ратничкој књижевности« (»Има три врсте књига о рату...«), рекао сам, код навођења треће врсте, да[. POD OCEM »при том набрајању и категорисању« превиђа нашу народну поезију; а он сада каже — у првој тачци свога одговора —, да није тачно да је он то превидео, јер да спомиње »безимени пук«, »Марка«, и »песме о устанку« — на неком другом месту у свом чланку! Ради се очигледно о хотимичном неспоразуму од стране Г. Ковачевића, будући да ја нашу народну поезију спомињем само у вези с његовим уводним набрајањем и категорисањем »три врсте књига о рату«. Мислим да је то јасно. ___У своме приказу, Г. Ковачевић спомиње и наводи разне писце, и наше и туђе, у вези са ратничком књижевношћу (међу њима и Живојина Дачића), и мимо оне који су ушли — или би могли ући — у програм »Наше књиге«, па зато морам остати при свом мишљењу, да је »свакако чудна непажња или омашка« што том приликом није споменут и Дангић, кад је у исто доба баш он донео приказ Дангићевих књига из рата у »Политици« и препоручио их свачијој пажњи. Притом нисам рекао, како то хоће Г.К. — у другој тачци свога одговора —, да би он био »обавезан да увек, појединачно, помиње све писце о рату...« Друго је кад се каже, да је »чудна непажња или омашка« ако неко не учини нешто што би било природно и што се од њега очекује; а друго је ако му се каже, да је »обавезан« да то чини, »увек и т. д.«. И то је, мислим, јасно. Притом ћу признати, да се оне речи о Босни (»Ваљало би описати робовања, таоце и вешала по Босни...«) налазе доиста у по-