Nova Evropa

глављу- где 1. К. говори о програму »Наше књиге«; само, ту је то требало јасније истаћи и предочити читаоцу, да би могао пратити, који су све писци ратне књижевности за; ступљени у издањима »Наше књиге«. r

Да ли »није тачно« — како Г. К. тврди, у трећој тачци свога одговора —, да је он на крају свога чланка у »Пог: литици«, пошто је издашно похвалио обе књиге Г. Дангића, »саветовао писцу, да више не пише«, и да ли његов савет у том погледу »значи нешто друго, а не оно што тврди „Н.Е «, о, томе нека суде сами читаоци; ево тога завршетка његова чланка: - - а

»Али, на крају свога приказа, нека нам је допуштено дати писцу поред искрених похвала и један озбиљан савет: успех прве књиге његових успомена „Наше тамновање", осоколио га је да напише још обимније дело, у коме се јављају и такозване књижевне претензије. То су најслабија места у овој књизи. Како је сад причање успомена довршено, бојати се да га успех ове друге књиге — која. је, иначе, по многим особинама, боља од прве — не доведе у искушење да напише и трећу књигу. Та књига би можда била претакање и литературисање. А то би значило крај онога искренога тона и непо: среднога причања који су изнели на глас Г. Дангића и његова дела.«

На то сам ја приговорио »претензијама оваке про филактичке књижевне критике«...

А сад још — поводом четврте тачке одговора Г. Ковачевића — оно што је главно: о недоследности у његовој критици наше ратничке књижевности, који приговор он од" бија такођер као нетачан. Г. К. каже: »Ја сам за ратне писце поставио ову дилему: или нам дајте сирову грађу, личне доживљаје, или успеле уметничке стилизације«. Можда он то сад тако и мисли, а можда је тако мислио и раније, кад је писао о Дангићу и о ратничкој књижевности, али он »поставио ову дилему« није. То ће лако видети свако ко узме у обзир већ оно што сам ја навео из његових чланака, а поготово ко прочита цео његов текст. Зато сам ја баш и рекао, изречно, завршујући своје напомене: »Можда нисмо потпуно схватили суптилно диференцирање принципа ратног причања, како их излаже и препоручује овај књижевни кри-: тичар. Држимо ипак да их је, у сваком случају, требало јасније поставити...« Да је Г. К. »ову дилему« поставио овако како је сад поставља, ми бисмо можда заузели »став