Nova Evropa

за дискутовање«, а можда и не бисмо: али поуздано не бисмо заузели овакав став, т. i. да у ПЕПтоварано за недоследност и нејасност.

Јер, нека нам верује Г. Ковачевић, није нам стало до пуког дискутовања и »литературисања«, до замерања и зановетања. Ако одиста чита »Нову Европу« двадесет година, како каже, морао је и сам видети, да има неке доследности, неке »линије«, у оном што радимо. Посветивши се незахвалном задатку: да — у тешким временима — служимо »правди« и тражимо »истину«, ми пишемо, кад мислимо да нам je дужност да упремо прстом на једну или другу ствар, без »такозваних књижевних претензија«. Мако то многи сматрају, и називају, узалудним — »ћоравим« — послом, или »исправљањем криве Дрине«, чињеница је да се њиме бавимо ево већ двадесет година, не без сваког успеха, како сведочи исамг.К.И у овом случају, умешали смо се у разговор зато што је у питању тема која, у данашњим приликама, нарочито интересује »Нову Европу«: наша ратничка књижевност, којој и-сами посвећујемо толико пажње и простора; И баш о Дангићевој књизи, »Н. Е.« је донела приказ — како ће се сетити наши читаоци — још пре Г. Ковачевића у »Политици«. Управо нас је то и навело да прочитамо приказ у »Политици«; а онда — да узмемо у одбрану писца од књи: жевног критичара. Дакле, да некоме учинимо »правду«, а не »неправду«!... Јер, писцу би тешко пало да пише сам у своју одбрану; а ми смо се осетили позванима да то учинимо, кад смо већ једном изрекли свој позитиван суд о његовој књизи.

Критичар има широко право да суверено суди, али је утолико већа његова одговорност; он може — и мора — да греши, али мора имати и храбрости да призна своје грешке и своје омашке. Учитељ Г. Ковачевића, пок. Скерлић, као што је познато, много је писао, и не ретко грешио; али је своје грешке радо признавао, па оне нису шкодиле његову добру гласу ни као писца ни као човека. Мени би драже било, да је и Г. Божидар Ковачевић моју белешку у одбрану Јездимира Дангића примио онако како је мишљена и да није одговарао, — тиме би ме био поштедео потребе да доказујем, да његова »анализа чланка из „Н. Е.'«, у четири тачке, није на моју штету, и да није баш тако јасно да је њему, оним чланком, »учињена неправда«. М. Ћ.