Nova Evropa

Место политичког прегледа. Босна Ристе Радуловића.

(Поводом Радуловићеве књиге »Расправе и чланци« у С. Књ. Задрузи.)

Ристо — или како га називаху »Ринда« — Радуловић био је, у предратној босанској публицистици, појава која није заслужила да падне готово у заборав. Ја сам Радуловића упознао под јесен 1914, у старом Окружном затвору у Сарајеву, из којега је наскоро био упућен у Тузлу, да »одлежи апс« ради једног свог написа у календару »Просвјети« (за 1914), а одатле је послан у злогласне казамате арадске тврђаве, у којима је и умро, већ 20. П. 1915. Још кад сам га упознао, био је на рубу живота, физички скрхан и изнемогао; али духовно отпоран и несавладљив. Висок, мало погнут, с уским лицем и још увијек свијетлим очима иза цвикера, које су нас омладинце посматрале с ведром подсмјешљивошћу, Ристо Радуловић, европски образован човјек, — у оно вријеме вјероватно једини новинар у Сарајеву који се, поред њемачког, служио и енглеским, француским, и италијанским језиком, — био је превише сређен и сталожен а да саму узаврелост омладине схвати симптоматичном за оно вријеме крупних превирања. Зато је нама омладинцима био симпатичнији и ближи бунтовни Петар Кочић, који је сваки наш испад поздрављао као револуцијонаран акт. Политички рацијоналист, Радуловић је сматрао дужношћу омладине, да се трезвено спрема за свој рад у народу, а да се не »испуцава« у акцијама за које често није била ни духовно сазрела. Можда је имао и право; али његов строги суд ублажује чињеница, да је ондашња омладина у Босни сагоријевала у идеализму, који је коначно и он сам морао признати. Толико о личним импресијама.

Недавно је Српска Књижевна Задруга у Београду (1940) издала избор Радуловићевих социјолошких и политичких радова: »Расправе и чланци«, у редакцији Дра. Пере Слијепчевића, који је уједно — у опсежном предговору утврдио значење Радуловића за културно-политички живот.

Босне у њезину најсудбоноснијем перијоду. Ова је књига дошла у прави час.

57)