Nova Evropa

При одређивању Радуловићеве дјелатности треба, у првом реду, истакнути један од основних елемената у његову политичком ставу, а то је: да је он стварно био у публицистици први и најизразитији представник српског грађанског нацијонализма у Босни. А то није мала ствар, кад се уоче предратни друштвени односи у Босни. Треба овдје подвући чињеницу, да је процес нацијоналног обликовања и политичког сазријевања најприје започео код Срба, што је свакако у вези са нацијоналним ослобођењем Србије и њезиним самосталним политичким животом. Временски касније започела је еманципација Хрвата, из чисто конфесијоналног оквира; док исти тај процес еманципације код Муслимана још и данас траје, а комплициран је нарочитим њиховим положајем између сад већ нацијонално освијештених Срба и Хрвата у Босни. Важна је и чињеница, да је у политичком животу босанских Срба била улога вјере релативно мала, док је код Хрвата (Штадлер!) била значајна, а код Муслимана готово искључива. Сељачки покрет браће Радића није, прије Рата, међу босанским Хрватима долазио до изражаја; али је један моменат симптоматичан, иако не пресудан за ондашње прилике: дјела Стјепана Радића читала је с интересовањем југословенска нацијоналистичка омладина — касније позната под именом »Млада Босна«, — а не хрватска омладина, која се налазила под утјецајем било клерикализма било праваштва. Нарочито је читано дјело Стјепана Радића: »Савремена Европа«, у којем је политички став, израђен под упливом европског Запада, одговарао — могуће и често бесвјесно — многим идејним стремљењима нацијоналистичке омладине, која је у европском Западу, а нарочито у Француској, видјела свој узор.

Сазријевање српског нацијонализма у Босни пожурили су историјски догађаји. Године 1903, 1908, и 1912, давале су снажан импулс нацијоналној свијести и нацијоналном поносу босанског Србина, а одличне организације »Просвјете«, »Побратимства«, и »Српског Сокола«, носиле су нацијонални замах до најмањих српских села и заселака. Осјећај, да је судбина везала Србина из Босне са Србином из Србије, бивао је све живљи и продорнији. Код Хрвата то није био случај: Хрват из Босне имао је мало веза са животом у Хрватској, и — осим по градовима раштрканих група праваша — мало