Nova Evropa

раду: »Ти проклети контраћу! Зашто те уопште трпи совјетска власте« — чиме Мавра себи извојшти повратак кући... Та борба противу непокорног и још несломљеног противника, противу тих »бунђија« и »сумњивих елемената«, које ваља одстранити, јер су они главна запрека »нашем мирном животу«, та је борба била главни адут и у рукама реакцијонарних врхова у Царској Русији. ИМ ето, тај адут, очигледно, као и остало »културно. насљедство«, прешао је у руке данашњих друштвених врхова.

Али веза совјетских врхова са масом »совјетског народа« није исцрпена стварањем »санитарног кордона« око оваких »бунтовника« и »смутљиваца«. За двадесетитри године постајања совјетске власти, у свим слојевима становништва накупило се много крвавих тужба и обједа противу власти; живе у њима дубоко скривени читави »спискови злодјела« ове власти. Нови врхови то знају. Они не намјеравају ликвидирати те »спискове«, јер би то значило ставити у питање свој властити опстанак. Но они спекулирају спознајом овог стварног расположења, како би »у име народа« успјели да укину читав низ ограничења и притисака који постоје у совјетском животу из времена »буре и притиска«, те који још и данас сметају врховима друштва да буду спокојни. »У име народа« води се рат против »марксистичких сколастика«, који не виде »наш прекрасан живот«; »у име народа« објављен је рат привилегијама »пролетерског поријекла«... Не смије се преумањивати одјек оваких мјера у срцима незадовољних али плашљивих и на смрт престрашених осредњих совјетских писаца. Они се хватају њих као сламчица које су испливале на површину утихнулих елемената Револуције. Да ли се у њима учвршћује можда потајна нада: да се руски брод, заблудивши на неко вријеме на океан социјалних утопија, — тај брод коме је пријетила судбина Сабласног Брода, — чврстом руком нових кормилара враћа опет у сигурну луку великог руског царства!...

Вера Александрова.

(Превео, с руског рукописа, Е. Ханжековић.).

70