Nova Evropa

Beleške.

Smrt Ive Kozarčanina.

U ranu zoru 4. februara umro je iznenada — sticajem tragičnih okolnosti — Ivo Kozarčanin, književnik.

Rodjen 1911 godine, on je kao i mnogi iz njegove generacije, koji su prvu mladost proveli u neposrednom ratnom i izaratnom vremenu, zadržao u sebi nemir i nezadovoljstvo, koje doduše nije našlo svoj izraz u buntovništvu, ali se osjećalo u prigušenoj, često bolećivoj, melankoliji, koja je provijavala čitavo njegovo književno djelo.*) I vrijeme svog školovanja proveo je u trajnoj borbi sa teškim životnim prilikama, pa oni koji će htjeti da ocijene njegov život i njegov rad trebaće povesti računa o činjenici, da se njegova duševnost formirala pod teškim uvjetima, koji su karakteristični za epohu izmedju dva svjetska rata. Ali baš taj melankolični potez u njegovu duhovnom profilu davao mu je izuzetni šarm u ophodjenju sa ljudima koje je smatrao svojim prijateljima. U dnu svoje duše izrazita pjesnička narav, sa jakom pesimističkom žicom, Kozarčanin je živio svojim duhovnim životom, koji se teško dao uskladiti sa realnošću.

lako nisam imao prilike da često budem s njim, ipak su mi časovi provedeni u njegovu društvu ostali u ugodnoj uspomeni. Zadnji put bili smo zajedno, kod moje kuće, početkom septembra 1940, kad se iz Pariza vratio slikar Slavko Kopač, te kad se tim povodom kod mene sastalo nekoliko prijatelja, da čuju neposredne utiske o francuskoj sudbini u ratu. Tragedija Francuske teško ga se kosnula. } upravo Je Jezovito, da je čovjek u kome je čuvstvo za tudja

*) Ivo Kozarčanin bio je, na početku svoje književničke karijere, saradnikom »Nove Evrope«, i često je navraćao u našu redakciju. U godini 1933, objavio je prikaz na pesme svoga pesničkog druga, Dragutina Tadijanovića (»pSunce nad oranicama«), i članak o Zmaj-Jovanu Jovanoviću kao dečjem pesniku; a broj »Nove Evrope« o pedesetom rodjendanu Ivana Meštrovića (15. avgusta 1933) doneo je njegovu pesmu: »Ruka umetnikova«. Kad je izišla zbirka »Lirike« četvorice mladjih pesnika (u izdanju »Hrvatske Revije«), donela je »Nova Hvropa« prikaz (u broju od jula 1935), ističući Kozarčanina kao najsnažniji talenat medju drugovima. Uredništvo »Nove Evrope«.

71