Nova Evropa

Ali, nemamo nameru upuštati se ovde dublje u ispitivanje ni unutrašnje politike ni sadašnjeg. medjunarodnog političkog stava Sovjetske Unije, — u odgonetanje »sovjetske zagonetke«, »ruske sfinge«. Ono za čim ide »Nova Evropa«, jeste: objektivno obaveštavanje, iznošenje podataka koji bi mogli poslužiti kao osnova za stvaranje ујаstitog suda o samoj stvari. To, pre svega. Uz to, naravno, da nam nije, niti nam može biti, svejedno — u Ovo naše sudbonosno. doba — šta se zbiva u ovoj najvećoj evropskoj zemlji, i kuda ide Rusija; i naročito: kako mi stojimo prema njoj, i kako stoji ona prema nama. Zato nam niko neće zameriti ako nastojimo, da je što bolje poznamo, onakvu kakva je sada, i da se obavestimo — iz prve ruke — o onima koji je vode. U tom nastojanju, ne želimo da preuveličavamo uspehe Revolucije i zasluge pojedinih njezinih vodja; jer, revolucije i pojedinci budu i prodju, a zemlja i narodi ostaju. Ali nam je još manje želja da umanjujemo i odričemo vrednost naporima i tekovinama savremenih naraštaja u Rusiji, koji su dali pravac i ideje za pokret i priveli ga u delo. Naprotiv, mi bismo da im se — kolikogod moгето — približimo. Samo, kako?

Mi smo mali narod; ali hoćemo da ostanemo ono Što smo, da živimo slobodni i nezavisni. Pa videći šta se danas dogadja s malim narodima, i videći da — svi mi mali nismo u stanju da se prikupimo i udružimo, da bismo zajednički odolevali velikima (»pritisku ozgo«), mi — u želji da izbegnemo sudbinu »slamke medju vihorove« — tražimo ko će nas zaštititi, uzeti pod svoje okrilje. I šta je prirodnije nego da, u toj želji i u tom traženju, upiremo pogled u pravcu najveće slovenske zemlje, koju smo oduvek — i kad smo otvoreno priznavali, i kad smo to možda i od sebe krili, smatrali svojom velikom rodjakom, svojom »maćuškom«! Danas još više, kad se ona — ako svi znaci ne varaju vraća polako svojoj istorijskoj misiji, makoliko se i sama od nje branila i nje odricala, i makako to ne bilo više ono gromoglasno ali maglovito panslovenstvo ili sentimentalno slavjanofilstvo naših očeva i dedova. Bilo je, u nedavnoj prošlosti, momenata kada smo, u očajavanju, mislili, da je Slovenska Rusija za vazda iščezla, pa smo je — zastrašeni novim licem koje je na sebe bila stavila — prestali priželj-

44