Правда, 27. 02. 1927., стр. 12

СТРАНА8

П" \г>гт.\« 07. ФНБРУАРЛ 1В27. ГОД.

БРП.155

Иеколико мисли о верснои и древнои васпктању

СзОо

—П. Ј. Одави^ —

Ажо је тачна она народна реч ксја ве-1 У тим прнлгкама. међ осгатим. велвлн: да се но јутро' дан падна;е. опда је ким по заслутама и врттгнама претднма лсто тако тачно тврђсње: да у прошлости својим. слушала су деиа н прич - о Свепоједпних пароаа нмамо најбоље м-рпло. гоме Савп. и међ оружан- јуна ке и внтеза одену праве вредпосги тог нарота у ј з^ве, међ обличја племенптпх српииља.

Зиамеаити украс Боке — МАНАСТИР САВИНА Десетак минјт« од Новога, десетак ми- у јелном чарлаку- Случајем околиости нј -та прпјатне шстње путем за Котоп па I ка.туђерп су били нринуђени да сазисе наиђе на језан ветичапствеа призор. дају себи један мали број ћелија норед

Као да се улааи у какав старогр-вни гасксшзи замак, кора чате по степ- нипама засутшм ј сенскнм покрнвачем д сухог лишћа, пред вама се кроз шпбље беласа-

с&даиг стн, вредности и виталне и духовне и друштвене. То с тога, што су се кагактс-рлсгичне прте појеллних варода јављале ув'к лепе. непроменљиве у току дутиз векова и кроз најразноврсаије прилике, кроз каје су ти народи пролазалв, само. некад у јачој. некад у сл&бВЈОј мери. II што вреди за остале народе. вреди и за н:1'ш на_ол. Ако има народа којима садашљост оличава прошлсст, и којима је прошлост натовезггавала садашњост, то је срнски народ. II у колико то вреди за прошлост од гите векова, то нарјчито вредн за про шлост почев од краја 15. века. Од тига дсба па на овамо. борба српског народа, без о^зира на жртве, за свој народпи опстанак, за слободу, за своја па;.отпа обе леазја: ср:кку в;ру, сроску славу, српскоћнрп.тичку азбуку, срискн језик, српске народпе традиццје, — та и таква Порба. била је ој тада па на свамо једини цпљ свих Ср>5а без раздже покрајина у којима су живели, од оши највишнх у зрупптеној хвјерархија, па до оних пајпилшх. И у ропству. мучен и прогоњен. то сво је народно обележје сатува.ш су Срби, не нп најмање окрњено, но шта вишг поја чано- Па и кад су нм најцрња облапн помрачавааи видике, и тамо, иза тих обла ка, назпрали су они овоје наротие идеале и у њвма цроелн дашевне хране за сшстанак. Због тих и таквих опште народвих сс :ћаја. и тога главнсг свога животног цпља, Србп не да сусе спремали само као пршзадниии једне Пелпне што се наролсм зове, но су се сматрали ка г члашпви једне псте вслике порогоп". И ту долазимо на једну карактеригтпчну од.чш:у српсксга народа, на живот његов у лородшш. Пре-ћутно. само на ссиову претап.ч народннх, и б:з пкаквих иисанлх закона, старешила куће, домаћиц. отап, био је агасотутни господар у заједнидн, што се породшкш зове. Његовој р«чи, чар в дбама и заповестнма псговора ни> смело бнти- Аан, у колико је то право његово било широко и неограппчено, у толико им је и свесност њихна о мора шој одговорности према це.лвни. кући, шмолици, била једини вођ у издавању уп\та и нареда'а кућевној чељади. II оту.ла у већини њнх она озбиљна, мвслећа липа; отуда оио самопоузлање њпхно и оллучнхт њихна, и при решавању проблема чисто кућ вннх и породнчннх, и л; н решаваљу пр:Х5лема ошптинскпх а широко народнпх. II такви по •тог.леду људп били су у већини на зборовнма и логовотима, па већима од локалног. опиггинског и апште народног значаја. Око таквих људи стварале су ее и днаале п"ротЈше, и низали су се доживљаји и дорађа1-в. А у колпко су они, сваки пол својим кућннм кровом, Сгилн прелставници о олнчења мисаонот св:-та и света животне и моралне слаге и енергије. у толико су њпхове жепе, домаћпце и матер . бпле претставнипе и оличења, биле швор осећајнога света и овета матте, света, на којем се свакидашњп жавот налаја псетнчношћу, том, у људском пар^тву првом и последњом речи, и најверни "м п'е"ставогм бића чов'ковог. Ту, под окрнл>ем материним, слушане су нриче о шжојним претпима, о ноошлости, слави и ве.тичини народној. о васкрсу дртеаве српске. о вечној п г авли. о казни Божнјој која ни једног кривца мимогошла није, но му ј? сулила но Јелима његовнм. Ту, под окрнл.ем материнпм и гсл.лсм ллчЗављу љеном, почињале ст да се буде лулпе детиње у првим свестним оЈнооима њиховим са сплљнвм св г том и животом, и да назиру борбу пготив непријат\л>а Земље и Рлр">да, која и њих чека. По кућама, кррј спвишта, шнроко отаореннх 'очијт, уксчена пот.те.ла, слушала су депд приче матега и стл:«мајкп ово их о мпогнм личноепиуа из Косовске сдопеје наше. И на дтле"у тога света. као у зап.-<у неком дрхтала су српа у деае, несвесно су се стезале шаке V већ ојачанпх м.лалића. а огећаји саучешћа и милоерђа. народног понсса и одч\чности. нат рива ли су суда у очтаа девојчипа и девојака и румеввио обгазе. и нзпзивало им узлахе из узбуђегагх груда. И довољно је било само гк-м«"ути патље н муке што их пеправедно трпи какдв Србпн. па ма где он био, и ма ::о ои био, иа да се у сппх забринут" , ст па литту пспиш', бтш ка л ла се то тиче пгкот њичовог најрођеније.г. И ето, тако су се стваралп прш основп лушевнога васпитања деце, младића и девојака нашета народа.

жена и девојака, гл да.ти су и њега, питомот и благог прв^свештепика и свјтител>а народа српскот. Учеван као мало ко међ савременицима његовнм, свестан зиачаја вере у народ.у, убеђ н. ла је висако мсрашо ехватан>е жнгота и дела људсгаих најснгурпнји в:ђ и бранпч какл појединих љули тако и 'глтавих народа, — шпао је он, тако су старији прпчалп млађима, и проповелао о леототама зупшнога света и браћи овојој рођеној и Србима у опште. Вођен једипо жељама и топлим мол.итвама, да народ његов српскл пгго сгећнији буде, скорз сам он, жввотом н радом свгјпм, кслико многи нарозпи в.ладарп. државнаци војвоае и јуна.ци скупа, обезбеђнвао је булућност народу свом и о:г'емао га за велжка дела. В ћ п у самом томе факту, пгго се својевољно одрекао пр л р:гатива краљевога сипа. и отишао у м<мпстир. чиме с изједначло са најсиромаганнјнм подапицима свсга краља оца — и њег~ви 'авремепици и љогови потомтм! г,т°лали 7 наговештај пеке внше Спле, и само га па лобро народа тумачили. И аго је међ служитељима вере н пркв српске, било безброј њих, који "у и живот 1 свој? жтггвовалтт за добг»Ј народа, у љему, у Светоме Сави. оличече су све заслуге и ова Ееличина српске наролне цркве. Ту истипу најчешћ" су попављали ч истипали слелбеннпи његовп: напш св?пгген""н н наши калуђери. У томе погледу међ њима никагсве подвојепостн ниј 1 бпло. и зато пека им је вечита хвала. Ози су онн љега величата, сви су они ишлп стопама његовим, јер су сви оии у њему гледали најилеалпијег вгсдставппт:а српске наро.лпе пркве. али у исто вр ме и на,!моћннјег иссиопа илеје ср"те нзо-дче лржаве. После њих. али и да.лл у сарадњп. с њпма. кУ.тт Ов. Саве пренесен је у на;олне птк^ле. И што у хр' г тћанекој в-ри коју и ми исповедамо. има тажо мпого чисто ср"ско-.народнгта елемента, за то имамо ла захва.тимо њему, и његовнм род<\л>у'ивгтм следбенгчгиша. свештепицима и кал\-ђ' г>има нашим. Опи су њега истипа.тп међ све позпатг> и овете просветите.ље. и, с обзнту>м на народ наш и интерес љегов, с обзпром на ту п.рдву живу цркот Господњу. међ св а оста.ле љему лавалн првенство. А и сам Ис\"с Христос, нн од једног нарола није могао нншта в^ше тражпш. по да иле сгопама најчест"~пјег. најб^ље.г пајмилостивијег и иај'<Ж)бојаж.љивијег представника св^т. И зато га у народна пгшва наша. огласнла за светитеља ич-чча српеког. то јест, за једног од н^ећих васпитчпка душе навола иашег. И у котико нреме, V неуиптнсм току св А м. све внше удаљујпотомке љегове од дана живота и лелова ња љег^зог. у толит.о они све више прилају значаја својој иародиој пркви. .Јер. било : е .тЛа. кад су они којима ј- била поверека брига о паро.ду нашем, нагодну цтткву напгу глелалп само као чисто верску установу на супрот иноверцима, нопријатељима нашим. али посл- тсга. настале су пти.лике, кал су меролавнн фактори наши почели у народној црквн нашој ла глелају не са-мо једну чнсто вер ск^ устансвт, но н најоилнији бранич наро^не вгзистенцнје и народне државе напге. II слмо на тај начин схваћен значај на г одне пг<кве и п«м-та-> нам је, ла доспемо сжт> г?е смо. Ч док.ле гол, са чисто верског глелтопта, тек Ов. Саве буде бпло као ланас што ј™ јелан Ол гимвола парода сппсксг, лотле се и ми као варол можемо добру надати. а чпм. Србима, са верског глелишта, п нччч>во име постане интифег. итио поч»ће и пропалаље српског наоол.а, и то. посте пртгпасти паролне пркве и прсгпаст народне државе с "пске. По личчом убеђењу нашем, V том тврђењу има толико истине. коллгко ј р нма V факт\': да пос.ле ноћн долази лан а после лана поћ. Дскле гот Соби буду верова-тп у тај аксиом, јер по нама то је праот аксиом један. народ наш срискн н наролна држава палга могу се и V лалекој булућности оматоати за обе-чб ђене. Ми се тим твгђељем сбраћамо нарочито вама лсбре и племените матере, жене, с с т ге и нћери српске, јер знамо. да су се је.дино у д\тааиа вашим п леликатној осећгн^гти вашој. стварали и ра -ЈВИјали ],шпови за величину и славу нар -ЈДа нашвг. Докле год ви у добрим и длеменитим срцима вашим будсте с пијететом храни-

Манастнр Смнна ју манасти;ске зидипе. Огромни чемпреси, храстовн, маслпне и каптуси скрпвају манастир н све прирздне чари које га опкољавају. Нај }тч )диији. пајшумсвпткји в најзнаменитнји део бококоторске обале је ова чудесно лепа околпна Савпне. Атеје, стазе, пролази и тсрасице, које ;е подпгао кроз манастнрску дубраву втчилка Пет[ановић, дају човеку импрсспју да се заиста налази на каквом гр:ф гском имаљу ш? ф удалпог д:ба. А он.ла кад ое успне до „Влаличине Г.лавпц:". сво бнће уздрхти милннсм од љушких, ле!пих и страшних пејсажа. Суторина, Оштри рт, Зеленпка, Кумбор. Нови, а тамо у долинл џиновска црногзрска брда што парају небеса као пемапи после неког јез^витсг хасса. — „Прошла сам многе кра јеве, вндела најлепше природне призорг, алн овгкву пријаткост, свако што још ннсам вндела!" — усхнћено је рекла Њ. В. Краљица Марија лри.гнком своје посете манастнру Савннп. Али, иије Савнна само лепа, пријатна и примамљива. Толико нсто је овај православии маналтпр н знаменнт. Најзнаменитији од осам бокешких манастн[а. Манастнр је постојао јлш 1648. а обповпли су га одбегли калуђ рн из Мааастира Тврдоша (код Тр биња. сада само рушевпне) са в.ладиком Саватијем Љубнбратићем 1694. У то време, па данапгњем месту, била је само је:ка мала црквпца (натпис на љој гово;ц да је сазитана још 1030 год?) а одб флп калуђерп вз Тврдоша становали су са владнко.м аедалеко

те црквице, а'тек за владике Отевана Љ.убибратића 1725 дозидан је и североза падни део м .Гмстира. тако да ланас цела зграда нма облик слова Г. Велика манастирска црвва-сазидана је тек године 1799, И у једној и у другој цркви на.лазе се мно1с замените старине. Између оста10г ту је сжована у срсбЈК) рука царице Ј лене, жене Душанове; крст Св. Саве ксјег је носио дсж је ншао да просћећује нарлЈ; царсне двери донешене т Тврд «ша; петохљевннца израђеиа у Пожаревц .у 1645; икона Богородипе коју је даровата Катарина 2, онда, три икппе оа особите уметничке врелпости иорађене у филт .гранима и јс-ш многе друге старине. '1 'а кођ-'' чувена је и зпаменита манастирска бибтиотека гле се чувај .у веома реткн и зпачајпи р>укстшсн и кљиге. Кад сграаад уђ у ианасггирско двориш те ил-енади се од свечане тишнне која влада у њему. А заиста, да није итумана опа Т.':'фила манастнр би био лотпуно пуст. Овако, човек зна да ј? он лу негде сакризеп међу кљигама па га довикује п тражи. А оцу Теофплу су дојадпле те пссеП,"еко лега дсђу да ви:е Савину сви госги пгто се иађу у Боки- Сзаког дана по пет до десет. И свима ваља поновн ти исту причу о Савини. Но ипак, чесго се деси да је отап игуман лобро расположен а тад имат- шта и чути ол љега. То је једна веома ретка култура. Улушта (?е у дискусију свпх могућих проблема. Говорп вам о прошлссти као да је са\"часннк. По некал кад нма воље, алп р тко, прича и о свом страданпју за в:>ем-> А.устрији. Иначе, отап Теофил је једна невероватна д^бричина, хришћании у црав 1м омнслу са в'ома савременкм назорима о савремном жнволу. Кад види да се нарочито инте;есујете за љегов манастир и да сте упућ нл бар мало у нашу псторпју. воли Ја вам прича, да се ра^говара. Тада вам прнча и о грзбпици кн''за Војиновића Ужичког (деда нашег уваженог дуб г овач1сзт песника конта Ива Војнновпћа) која се налази уз саму малу цркву. о владнки Герасиму Петрановићу, о учитељу владике Рада, п о многим лругим бокешкнм Србима који сУ ТУ ив почасти сахраљени. А на концу, чоказаћ- вам занимљпву кљигу посетноца, у којој се уз остале потписе налазе се и ови: Петар 1 господар Црне Готе, Фредрих ЛЕгуст саски краљ. Франц Јозиф 1, Макспмплијам моксикански цар са суп.ругом Карлотом. Вуж Огефан- Ка;аџгћ, Др. К:ста кн в Војновић Ужички. &таднмир Ивановић Ламански и многи други. Прођете ли кроз Боку свратите у Савнну. Вн ћете ту наћи пуно цријатности, као пгто су некад бокешки помо:ци враћајућн се са пута овраћали да се наужива у лепоти и да захвале Богу пгго су се в[ атп.ти. С. М. ПАЛ.

дн народна црквепа прадања и обпчаје наше, дот.ле ће и на;оду нашем српском бити добро. и нит:аква му мрачла си.ла неће вахудити моћи. А давас. можда више но икада раније дужност вам је, да о томе пгго чешће размишљате, данас. кад ево видимо, да се и у сред Бе.града, и у српу Шумаднје У К;агуј вцу којекакве белдушле н матере и очеви српски без егнда н срама оглушују о те дужности свУе. и своју децу дају, да их пнсверпи васлитају н спремају за житјст . Да нх васпитају, ".премају и поучавају чему? Зар се ти п таквн родитељи, ти изроди српски баш пч ј-дном не залииаше: какви су то шижерцн у оред Сј-бије ваопитали њихсве мајке, старамајке и н>ихове прабабе, које сУ међутим рађале сннове н кћери. да им је по душевним и мо;алнна особинама. ;го родољубљ.у и по човечиссти, мало равннх у нстлрији људи, Кад већ ми православии Србп имамо

дима, без разлике на веру коју исшоведају. Кад знамо пгга је крајњи циљ душевном и верском васпитању људн, и кад знамо. какве је и толнке је жртве поднео српски нарл>л у бо;Лп за опште људоке ндеале: слободу, правду, човечисст, ми смело тврдимо. да нн ј дна вера није дала у томе погледу никакво више шг боље васпитаље с.ледбепицнма својим, но нгго нх је дала сроска православна вера. П .што мн у разиим које-каквим верс.ким прапагаЈиама у Београду и по српским пралзоелавннм земљама, гледамо нај ошасније ор.ужје, што га у рукама својнм нмају пепријатељи наши, то омо сматрали за дужност, да и ми окренемо пажљу суграђаанма сс јпм срлске празославне вере, на ту опаспсст која нам пр:ти. II је:нна нам је нада и утеха у гом погледу у псто;и;.::и,м фактима: да смо се ми Срби православне вере. кад шс је бнло само шака јада и шака сиротнње. но-

у народу нашем људп. правих изабранп- сили мишљу. да с ослсбоднмо турскога ка 6 ож:г п ке , којн су за живота свсга де- ј ропства, и, — ослоболи.ли смо га се; да лн.ли и добро и зло са једновеоном бра-; смо потом, пошто смо се мало шрикупили ћом својом, н кад према томе, у тчпкнм ј и ојача.ли, носи.ли м^гаљу, да се ос.лобо.тнмоментима и својим лично и читаЕога мо Аустрвје. чији су се имт-ралори, беа

народа срлског нмамо рођених својих ко јима да се обраћамо за дгховну цом. ћ. — иије ли зар право издајство то забора.втгпи, и поверавати децу ордоку, улда-

сумње наке пак-лене ком диЈе ради, звали аиосголска величанства — н, и ње смо се осл>*х>дитл. На основу тнх нсторијоких чињелнца. које >по значају своме

ницу нашу, да их ма само и двадесет и' пре®а>зилазГ у многоме поичу о Давнду

четири сата, у својпм канцама држ> иноверпи, ноторЈШ пелријателхИ паше народне српско-прав^лпвне цгкве, којп се још усућују, да нас јаг.по на-ливају пнпмати шгма. Јест они се усуђују да нас назнвзју шкзматштам^ док у стварп, од њпх гећих шнзмгт ::а :а у нсторији љулл није би.ло, то јест, већих отпадпика од проповеонвка млра и чисте љубааи међ љу-

и Голијату. мп верујемо. да ћемо нсто тако бита у стању. сатрти н свакп другл покЈТпај ноп;ијател>а цаншх, чији агентн сво гамижу Беградом у цпљу шнреЈИ неке стране вере и ако се о душспноЈ к-улгури народа нал1ег орпоког, коју је ствара.ла српс];а ц;авославна вера п о моралним квалитетима његовим в данас још. н .л све стране само с хвалом гомри.