Правда, 27. 02. 1927., стр. 11

Г.РП Ј 55

' ћТ ''^ ,> ^''ЛРЛ 1ВЈ7. ГОД.

СТРАНА 7

ЧАПЛИН НЕЋЕ БИТН БОЈКОТОВАН У АМЕРИЦИ Чаплинов најновији филм „Циркус" довршен је у Њујоршкон Космополитен Студиу. Сви глумци и остали технички

Бета Компсон персонал који је за поједине сцене био потребан. били су из Холивуда дош.ш у Њујорк. Америчко удружење сопственика биоскопа на својој последњој главној скупштини одржаној 25. јануара 1927. године донсло је једногласно следеКу резоЈђгцију: „Поштп је Чарли Чаплин дао само добре филмове на високо моралном ступњу, попгго је вазда радио у прилог филм ске уметности и индустрије, — а пошто Савез одбија нападе које су извесни амерички кругови жељни сензација вршили против г. Чаплина, то се овим једногласно одлучује: да ми — чланоеи А.черичког Позоришног Савеза — овим изражавамо своје неограничено повсрење у Чарлија Чаллнна". У опште целокупно јавно мњење, а наро>С)ТО велики водеКи листови, изражавају се са симпатијама за Чарли Чаплина. Покушај извесних мањих градова да бојкотују Чарлијеве филмове потпуно је пропао. У стотинама амерччких грлдова сзда се дзју Чарлијеви филмови, н публика ј^ри у масама да их види. Тако гђз Лита Гргј, Чарлијева жена, није успела са својим намерама. ФАУСТ Велика легенда која окружује личност доктора Фауста позната је и популзрна веК вековима у свима цивилизованим земљама. Гете је опевао у својој опери, а Екглез Мчлтон је третирао овај сиже у својој поеми „Изгубљени рај". Нови велики филм Уфе није само ииспирисан Гетеовпм дрпмом. Епизода о Маргарити узета је ол Гетеа, али се друге епизоде пењу до много старијих извора. Тежило се да се ова највеКа немачка легенда да у достојпом оквиру, што због извесних сцена није Гжло лако. Овај тешки задатак поверен је господину Мурнау, славном режисеру „Последл.ег човека." Овај избор, као и брижљиво старање Уфе у питањимо дсксрз, нар)чито у сценама магнје, и всшта и сјајна подела улога (Мефисто: Емил Јаниигс, Фауст: ШвеКанин Геста Екмал, познат из филма ,.Играј Бајацо!", Маргарита: новопронађена звезда нарочито за овај филм: Камила Хорн) чине да се ова нова продукција сматрз највеКим догађајем у кинематографском свет>'. Филм „Фауст" имао је свуда где се давао огромног успеха, јер се сматра да је то у техничком и глумачком погледу један од највеКих филмова. „НАЈБОЉИ" Варнјете најбољн филм за 1926. — Хербсрт Брегон најбољп режисер. — Џон Жилберт најбољи глуман. — Адолф Цукор најбољи диреитор. Према једном конкурсу који је приредио годишњак великог америчког листа „Филм Дели" за најбољи филм проглашен је велики немачки филм „Варијете", који сада жање огромпе успехе по Француској. Код нас овај филм није имао онај успех који заслужује. Филмови иду овим редом: 1. „Варијете" (169); 2 „Бен Хур" (114); 3. и 4. „Биг Парад" (108), „Црни Гусар" (108); 5. „Побратимство" и 6. „Сгела Далгк" (93); 7. „Бродар с Волге" (94); 8. „Кад се море и небо додирују" (62); 9. | „Чергари" (49*

Дванајест најбољих глумаца су: 1. Џон Жилберт, 2. Рудолф Валентнио; 3. Клара Бов, 4. Пон Барнмур, 5. Адолф Манжу, 6. Лојз Моран. 7. Мзј Алисон, 8. Глорија Свансон, 9. Емил Јанингс, 10. ■ 'амон Новаро, 11. Бел Бенет, 12. X. Б. Вернер. Најбољи су режисери: Херберт Бренон, Чарли Чаплин, Џемс Круз, Сесил Б. де Мил, Давид Грифит, Рекс Инграм, Ернест ЛзубнК, Малколм Сен Клер, Кинг Видор, Ернх фон Штрохајм. НЕМАЧКИ ФИЛМОВИ У КАНАДИ Немачки филмови који су се показали као најбољи за ову годину, освајају

ШЖ1

Карол Демпстер

полако терен и у Америцн — земљи филма. Тако су у Онтариу (Канада), после осам година забране, дозволилн да се дају немачки филмови: Сада се дају с великим успехом „Варијсте" и „Фауст". * У Сједињеним Државама нма преко 17.000 биоскопа, рачунајући само оне, који имају нарочито за то изграђене про сторије.

НАЈНОВИЈА МОДА '«» Р01ЈПКЕ МОН РАВПЈМ В0иВЈ018-РАН18

„НДРКИПО" НЕДЕМ ФИЛКСКИХ СШДЦИЈД Свски дон нов дуплн прогрпн Репертоор зп целу недељу ол 28-11 и С-Ш Понедел>ак: Кптгстрофп на ПорусаКИНД ШП Опша неекксст иШРВлаОМШ и _Е ј ПН о' БРНЕН Уторак: БАКГР .1т У НСНТЕ КПРЛУ СП Жпн снђело н Нптплнјп Лисенко ЛОТЕРД ЗП ЗЛДТОН (НОВП НОПНЈО) Ш РЛП Ш-1ПЛИН

среда: лршлм МПМСЦ нз Грешног Светп са ФЕРН АНДРА Трн Добп [3 БШЕР

Нетвртаи: врскда Кетакнута Жена са ЖАНА дб БАЛЗАК н ХАНС ЈУНКЕРМАН У вплсЕНма Нипгпре са БАСТЕР КИТ0Н

Петак: К Нса ИВАН0М МУЖУХИКОМ НАТАЛИЈА ЛИСЕНК0 и НИК0Л0М К0ЛИН0М ШДЛД V 2 чинп

Субота и Недеља: Т1Т НОВО Т!Т ПРЕМИЗЕРА ш ново ш

1970

шт |1|1ш '

4Ш Г \

ш- -> -

Р

■?": р:- ' г -

С лз;а на Дссно: а) Крација Усрза: Хаљина сва састављена од траиа љубичастог крзп-жоржета и к-репеле; 6) Креација Луизе Буланже: Хаљина од броширане црне свипе. 0.:-5Лни деко-те окружен је укрзсом од црких свилесих куглица. в) Креација Лату-а: Хаљина оД густог креп-де-шина Арап боје.

С лева на десно: а) Креација Уерза: Капут Од фриске неранџасте боје са хаљином од исте матепијз и крагном од бгле лисицс; б) Крззцчја Жана Пату а: Тзјер од кестељаег крапзле; в) Кзеација Жени: Кратак калр од црвеног репса.

43ММ —Елеонора ван дер Стратен ШтернбергЖена која .тупо осгапе младолика. обичпо има добар желудац, а рћало сице. * Науха јесте нешто што једни стварају, а што други требају знати. Ннгде се толико не можете освежнти, као на нЈвору властите слаге.

Размисли добро пре но што говориш. Не мораш толико размишљати о томе шта значе твоје речи, колико о томе, како ће нх схватити они, којима говориш, а пошто многи л»уди живе више од задњих мисли него од мислн. * Ако желиш добро проћи путаилма згивота, а ти добро уочи како треба ароводакЈдЈил 1 . » шо се стрц.