Правда, 27. 02. 1927., стр. 10

СТРАНА в

..ГГРАВЛА* 27. ФБВРУАРА" 1927- Г0Ј1_-

БРОЈ 55

ДНЕВНИК КОСОВА Шумски проблем

Све псмз-јгвп;« бриде нал Косовом ветрЈЕи с Кмгаонпка в Шаре. Голе равнв утсрај Снтнвпе и Лаба, па и око Неродимхе. ио ла подрттавају од ши&им в фиЈЈ-ка. 1!в таласатгм н брсврајао шпрзкнм пољанама «1305 Чичавпае и Г алеша нвгде шуме дз умаљв замах ветрова. И да газбпје и успорн глк-р пгго кидисагл арх наоеља ппгрскота РСосова. Здаље Лома Милоорђа изнад Штимља као да чајвише патп. Кад духну хутв н упорнв ветрли са Шафе летш дрвп с крова, као та се ру ком бапа. На мугги су како да се ломогпу. Кроо од туча задело бн пркосно вихору. Али се тучпо олово на :аги са.мо у кр<'Воизма средљемкошпи задужбиша. Дашас су сва гротла Новога Врла и Јан>ееа затрпана... Шуте су. и ионопгоно ј«днолике равггн ка Јшоову. НаЈочито онд г.:е_тп.Ч; оооја. Да нпје н>их украј Лаба иза Купнне, п ш око Неродамке, жаЂно бв око бзло племенлте воћке ђ кдквсг кнти>астог храста. 1Сао у оази, уз каглв слог нли нас?љ^ укаже се које закрљљало дрво. Па опет сто тннама хектара без нкакве шум<тсе веге гаднј- на.д којима фп.јук све бешље разнахује. Дренши је. на с\прог Косову. ова нсггесецаиа дутом повв;арпима шума и ситнсгсрице. Од Лиоипе ла преко Мрамора је такође шумскнх пред.ла. Овај пре-ео је, У осталом најближи иточпом дату Коссва. И најиздашлаји крај спаб деваље гором. Иначе — сву.Ђ гола слемена и брда. Ннсу то каквп каленнтп пједелн. где вегетадија не уопева. На против. Паагае & терника су биле до пре деценГа чокривене шумом до изнад „Миралај "Бушртје". Око Гази Местана н ггрсма Драгод^ву је в саза. ту н тамо, оитпогорппа, На сваком кораку трапови изумрлш шума. Зашто је данас Косово у великој и осет аој нуж^н за шумом? Рагови сатиру читаву ггривреду. па нису поштедели ни шумл Налтрадали су од пјгх најчетће приватпп забргни. марљибо чуваган и неговали. Опо што је рат пспгтедео, није штекла сшшра прават. ивх лина за своје потрбе в сптну шиекулапију. Јс-ш маље пак фамозн е шумске попдеснје као најрентабп.тнпја подузећа. А што је н преко св га тога преостало. рас~рчала је аграрпа рефорли. Ова по слезља је па.р>чнто нотодлла терене под младом. ситном шутснлом. Те Џ на такав ва-пш онеа10гуКила оогајиваље и гахт заил шума тако преио погребши голом Косо®у Шуиа је дакле један важав и аагочитв прзб 1ем 1Љс:»ва. Она нпј.> вотребпа толико да задовољи оокудипу косовскпх насеља у гортшу. или у матернјату за грађевииеку копструкппју, — колико ,а утиче ва промеву клнме љеговог поднебља. Важни фактори у ннтаљт тога п;обле*а су: ограничење и пошумљаеаље. Огрчннче.ље је нотреба нрвок-ласие важ лжти. Оно треба ла одвоји дрнмвне шуме од приватпнх. Т еба за учини крај ста љу с двојаким последипама. Прзо, — до ог, ааичљз. држава пола;г.е право овојние екоро на све шуме, — те вегзрп пр.т ватву свг-јипу. и!И је ставл>а у озв»ћ зависну и тешку коптролу. 1то |«зуттат тога, будући да сељак б-'з шуме ннпако не моске, — јавља се нагоп за крпјумчаррљем и бесправном сечом. И друго, што отуда вастају тешкн суксби и чотреси. До д фнвитлЕВст ограннчеља икле. све су шуме спорне. Како је. у већини случа јева. сграпичено сел>аку да ко;*пс-ти оно пгго је љегово. -алн колективно с оско и сшггннсжо, он бива ллшен свнх обзнра. Удара, подједнако, на шуму што се сматра ;р:кавном. Плн п па ззЈбране који су уз саме вратннпе п птотове пој-дпнвх кук». Тавзе се веп7омшљ»ности чето свете окушгм жртБама. 3 дан опецијалип коо.асгл нример нам је очити лопаз. При тешљени нвпрестаном оскудгпом у дрвима. (јер ваља зната ;а се па 1Сосову суши I сточна балета за ват-у), крпулп су сељаци еела Лезпне н Скулапова са Оитнлпе у гауму села Вршавпа. Како е онда жое пет го"ииа. бозЈУдпост била јако угровг.ена, нагалили су свтшрама на прве забраве више сеоских кућа. Али Још ни «у чсстито пн двоја кола патсварена била алр:шутгају качачк« пунше. Те ч-трнаест селлка Сјба из опих села пзгане тога даиа од дружине чувеасг крволокд Иљаза Рачака. 36.с такве безтталне оитуацлје, гољен <аутр бом, и оскудиц .Јм шуме непосредно у његс'1» ичапл, — д-.мортзаа пли насељ -ник, све једно, уддрају на шуму где мчгу Па је п- нголно. пгго су густр храстазе ш\"ме Жегатоа сле ре!у\ а од Притковића је остала гола главица... Но шума је од увек б»т* зла т ан мај лан. Чосто, услед адуиписгративннх и ф^рмвласпг^кит тешкоћа, селлк ае ститм а « аиљааш енабде. Им* елучајева

ка^а пема новзпа аа таксу. Инак, грене у шуму на срећу. Зна он да се има начина н помсћи на и без објава. Бпло је то. кажу, у срезу перодимсксм У ШгрОачкој Плавини. Пзтовар- неколико кота дрса и крепу кућама. Сретне их на путу шумар и зауставп. Т ажи им обав", алн их ови немају. Тада почиље крат ко преслтепагаље, — преслншагаље од кта сс- данас скоро свуда кроннчпо бо л УЈе: — Како тв је пме? — пита птумар. Сељак се в лољи, мнсли. Зна ј « ј» кријумчарска казна оеетпа. А отвћи ће в дрва. око ко}пх се мучио еечом и товаром. Најтад ћ» тамо. где се мора: — Бапка! — одговара он. — А презвме? — настарља шумар за ствар п"стави х> краја на своје мосто. Сгодииарка... одвраћа, снуждепо сељак. — Протвзн!.. То је из посгојбиие нејаког Уроша. Међутим. има чуднијих стварп, ближе нама. Те још какве илустралнје! Дошао пре недељу дана пови чувар шума за мотичански реон. СзЈатио, пред ноћ ктћи Ђеке из 3 1 а' г ара. сеоског кмета. Ђсса бм> на пазару. у варошп. Шумар се увредио, пгго да не буде дочекан: — Ја сам ваш Бог. — ваш Господ! До неког дсба у воћ протести п псовке. Гостопрнмљивв домаћпнов зет, дч бп скра тио негасположеше и одобровољво госта, привооа вечеру. — Е, а сада ћемо, гооподине, да кргаимо погачу заједно... И таман пгго ју је прулссо, а шумар потегне револвером, па кроз срел погаче. Испустио је томаЈјпп погачу — те му је ггре^ела и вечора и нов шумар. Те иттје се чудити, ппо је код таквих случајегва нг\-ме све маље па Коеову. Пошумљива.ље треба да попугаи оно. што се посече. На рационадпом пооизаљу шуме, као лх се и ие помишља. Галети се не покрнгају садницама п пе пошумљава ју. А оно што се једно.м сасече у коЈ >епу. г''Шко се потаже. Одгајвваље и вештачко ку.тпгвнсане шумарстга по Косову је јетпа вапијућа потреба. Они. а то се потразумевају респектсвни тумаа, оргапи, ко.ш би се гога латвлн, билн би Встински лоброгЕорн ГЉсова. Ала тљкве илтицијативе нема. Оградичлгк) се само на формалистпчко в авпнпстрагивно пословал,е, И по поким копкрегним примерима на јало ио полатпзнраље.

Невоље Босонске Кројине — ПРИВРЕДНИ ЖИВОТ ЦЕДЕ БОСНЕ УКОЧЕН ЈЕ КРИЗОМ У ИНДУСТРИЈСКОМ ДЕЛУ КРАЈИНЕ, КОЈИ ЗАЛУД ВАПИ ЗА ДРЖАВНОМ ИНТЕРВЕНЦИЈОМ —

БА1БАЛУКА. — Босанска Крајгша, тај пајбогагајн по природи крај Боспе, постао је у моаерпо време п једал од најп|и>гукт[:-1:н:-Јих нндустријскпх крајева целе земл>е. У томе крају, где су некад грабрп нацкопалш! борцл четовала са легентЈр[пгм Петром Мркољићем. г.те се борило за ослобођеље једнлм стварним напреоаплм и одушввљеп>ем, данас се радп мираим грађа.нсклм ашвогом, који је сав испреплеген ситгшм раздорима пачитнчкнх паргија, мржљама појединаца н групица. због чега цео онај вредал народ пада у честе невол>е аз крпв нл дужан. Д шјно бап>а.лучко поље, о коме се толако пева, гле се некад одржа|Ваху најснажлије националне мадтфестације за Сраство, данас је пусто. Тек по негде, као из земл>е васкрсне по који одред војника вежбајућа по пољу одмерено, тешко и са јгного мучностл. И кога год срегнете, оп са једном зад !:1В .л>ујућом озбиљлошћу гово;>и с нетољи а беди. Некада се по 1 {рајЈПП1, нарочлто баљалучкој орнла пнсма и вриокало од весел>а. Целој је Босни дала ова часна сресшна песму и попевку, толлко је увосила радостн. в ако пије бала увек у јелном ста.лном в срећном времену. ДалаЈ та песма, и кад се чује, звуча 110 мало гротескно, као да је обичап екстракг за жалосг, као да се пева сало зато да се пе бв морало плакати. Разлози су прости, гледаии под данаш љим мер^лом. Привредна криза, криза иовца уопште сграховито -је захватла баш босалску крајину. Везан за реалан живот рада и послова, свет осећа ову крнзу на један поражавајућп начилг. Губи се воља за ове, морал помало пада. апагија, п друштвена и пословна, почиље да .цхвата пајактиитије слојеве друштва, упосн се забуна и у најсолндније ре.адве и губи присутво духа. Недостатак новпа унраво је страховит, а сисгем упрооашћиваша томодитета и потреба уопште опушта се овте већ испод пајоб^чнијег цивитизовапог мшшмума. Нма управо страшпих примера, у другим крајевима готово пепознатах. Тага) у околннв Баља.луке пма света који живн са самих 50 динара месечног прихода, чиме не бв могао да пристојно :кшви јелап београђаии.ч ни само је.ин дан. И међу игм светом ггма бввших добровол>апа, чак шттелктенплје, која је за националшу сгвар дала све. чак до годог живога. Несрећа, која је таЈеслла цео крај, љих је приграбила ва је.тан начин кога је гошко изтржаги и поред •:ве

Пошумљаваље је једнако потребпо ка- , е "^ е I ■»? » *"■ 1» по брдовитом тереиу. тако и по рашш- 1?.™ :. У осе,1ЈЈ У ма 1>осова, где је ових па претек од зира-

ћеља. Не треба губпти тгз внда, да је ттоследљпх гашна шума с великом пемарпошћу била увнштавапа. А то с тога што је бпла склониште качака. Тата су, због х[>ђаве беабгштости, поред др.умова с обеју сграна ч-итавв појасевв шума. тамаплпн. Сала тај разлог отпала. Огпада захваљујућп колективној свести која све вгапе прожима стаповииштво Југа према својој отаџбвпн. ОграЈНичи 1 и ваља, дакле. тпто пре државне шуме од приватпих. Запгм шпатпном и швроком помоћи настојати ва пошумљнваљу галетн. Посветити се с-тужжбв и сузбвтз поруппију в партвзап^тво, што као мора даве шумску прггвреду и коче свакл позитвв1га рад. И тек опла. с правом ршгорозно чуватв државпе шуме од ттетоттгна и разиих копцссиопара а експлоататора. Јер око Маковпа в полвћсквм паапиама патаЈу букве н храстови свакодлевно а поред приваппгх не зазлре се пв ад државшгх комплокса. Чуване и подвзаље шума, то је мелем Кооову. Сетроза ће опда иад п>име битв све маље, в ове слабвјих, са Шаре н Копаотпна. Док ће кшша чешће [!осити љегова пол>а в вачинитв б.лажијим љегско оштро поднебље. Во|. Баљозовнћ

ЧУЈЕТЕ ЛИ ТЕШКО? Латите ли од з/|ањч у ушима? Проспектс о исшпливој бубној опна. ■ апарат« за слта у ушима. шале бесплатио. ШЈЕЛ ГИЈСТ ШШ. ШетШШЦЕ П ч

КОД НАЗЕБА, грипе боли у грлу, живчаие болести. тргања, узима се дневно по пола чаше Франц-Јозеф-ове горке воде, која учиии редовно варење. По мншљењу лечничкнх професора, Франи-Јозефова вода делује брзо, поуздано и сигурно. Добива се у свим апотекама, дрогеријама и шпецерајским трговинама. 1437

само онн којима је иовац дпев!ш посао. него, што је најгоре, у пуној нери а сел>аци, чвје су погребе за новцем сразмерно врло мале и лаа:е. Сељацв су присвл>енп да иду у надплцу, која је страховито ма.лепа, само да би прикупнлп нешто новпа с којим би вабаввлв кућевле сгварп. н онако сведове ва гогово номадска миввмум. У првврези данашљег карактера, у грговшш и индустрвјв, недостајаље нлвпа повук.ло је за собом престанак рада у масв објеката, загвм огпуштаље ра шикт п смаљиваље вадтипа. Овде, где >• дрварска тндустрвја достигла заввдан степрн врелности, где су се ф::рме својом солидпошћу издигле до светс!и>г гласа, далас се ае може добитв новада нн на сигурну робу, сигурну гарангију в сигурну продају. Цривагна банкарска предузећа раде са свнропом спекулацвјом, и љихов новац са успехом се пласира међу селкигама. па немају потребе да кредипт|>ају впдустрију, која пе иоже да пристапе на интерес кога плаћа еељак. Остаје. дакле, само држава в љене касе огређепе за помагаље ааго" > 1а.лне индустрије. Алп држава. ево веН ввше од две годие. К јтв а правн се пе4ешта, док ранијв, гешкп в ве.твтсв капвтали страдају услед заста;аља послова рагв педостатка новца. Обплазво сам сва та предузећа. вретва в пажљива. те сам са задоваљством заостао при прегледаљу огромних сгругара акаионарског друштвл „Босне", пр1шл>ен са велнком пажљом оа директора г.г. Премраа и Данде. 1Сао п ост&ла. ово ад свнх пајнапре.ш..је и најсо.лилније дрпарско предузеће. у тешкој је певал>и ради крвзе. 1'оба стојв, рал тече, алв нема катттала за пласвран>е на онаЈ начии како се то рапије радило. Порудбипе се савлађавају мучно, и ако се падпри ротпо ра.ха ла ралници повећају рад и обусгаве сабогараље. Немогућно је рачунатп са онгурним новцем, а експештија робе мора да буде брва, гачзта. солидпа п корпспа. Из тог процепа излаза се само неперонатапм поигтељем и сапесношћу. Друштпо у коме ради негл.ттгко хн.л>ада људи па шумсквм и стругарсклм -пос.товима, прпб гло је јегној о.тлутш, која НјХјбоље карактерише ТУ салесност в бољј за радом. Како

има око 160 километара сопствене прупе, предузеће се гепгка српа решпло да ту пругу прога. држаот. каш бв дошло до новпа за тгрошиоење п одржаваље солидвог пндустријсгаг рала. Сама прута је првокласна и, куплгаш је, држава би много добила попгпо бп тако оеза-ла Ирибин ћ са Масловарама, те тако има-ла пут за Баља Луку и Сарајево који би био за 12—16 часова краћи пего досадашњв. Шта то значп за Је.тну солатгчу саобраћајпу веву и уопште за снаЈкеље привредпог живота Бскзпе није погрсбпо много наглашаваги. Оп добија сасвим другв ток и темпо рада послс тога в може да се снажи бољвм в бржим везама са првнм прввредшгм ги.нгрглма државе. Осталљајући овакву. каква је саи. КраЈ1гну. човек добнја запста тешку нмпресвју. Колико чудно може да утиче реа-тпа вриврелпа затмалост па психологвју жввога ухаште, ог.де се показује у наЈпрљој бојп. Опај живот, ко>п се некада манвфестовао велжим идејама. пожргвованлм п огромним нациопалшлм одушеач>ен>ет1, у опаоностп је да сасввм паане. а дч се појавл једна мора.лна корумпвраност већега стила. Међугпм постоји голвко опажн::х в со-лпдчпз основа за благостаље и напредак, да бп бпо грех пуствтв кала пва брдо. ако се може. а то се мора, помоћп јетном крају. првоме међу најбољвма у пшрокој Отаџбани. Д. Ф.

М НАШУ ЈВШЈ ШТЕДЊ«

Мама: Мапгупе, што сл полупао св« сајатвпе. Марио: Па тв увек ве.лнтп да треба штед ти стјуху јер је скупа! У 0-:И РОЂЕНДАНА

— Оеввце. ја ттдем сад у варош да куним што треба за секвпу. Шта т ћ ш ,да јој кушгм за рођендан као од тебе? — Па кисам се још репг,:о; лане за рођен дав од мене добвлн — г ч 'лп. ИСТОРИЈСКИ КАЛЕНДАР 27. фебруар На татгаптљи лан. 2". феруарв 1814 г. бпла се у току Напалеопопог пов.лачет>а кроо Фра.нпуску, жесгака битка взмеђу Ф.;анпуза и Немапа код Бар-сир Оба. Загонетка г-ђиц« Мкце Брђанкв Псглд оних чи а смл имена до сат објави.тл, послати су тачпо реотеље за загоцг -тку г-ђице Мице Брђанке још в следећи: Бва Ратковвћ. уч. 3. раз. осп. шк. (Јаша Т мић. Бапат); Р. Цв тковић, уч. 1. раз. гимп. (Ваљево1. Г Ннпа Мнтвпа Погдановпћ. Осгтп.т); Гђнца Мплсва Нветковић. ( .еог[вд); Г-ђигда Зтипа Б^плновић. ((леоплд); Жив сад М. М>јичс||Ј>, уч. 6. рм. пш. (ЛоваидаХ