Правда, 27. 02. 1927., стр. 9

БР0ЛЈ55

.ТТРАТЈЛА" 21. ФКГ .РУЛРЛ 1П'}7. гт

СТРАНА 5

Кнежев зпвет пред попозпк у Цоригрпо — О.аЛУКл 0 ДАНУ ПОЛАСКА — ПИСМО КНЕЗА МИХАИЛА УПУЋЕНО НАМЕСНИШТВУ — „БИЂУ Г0Т03 И СОЗСТВЕКИ ЖИВОТ МОЈ ЖЕРТВОВАТИ ЗА ОБШТУ СРЕЋУ НАРОДА СЕРБСКОГ." — КНЕЖЕВА БОЛЕСТ. —

У лва лоследља чланка који су изашти :к>д нас.товом: ..Први аут кшза Михан.та у Царигпад" и Г П ва вла'ала*1ка хкта кноза Михаила" изне.ти смо у главаом, како је дошла до шдеје о п\гован>у илаоот квеза.у. Ц а риград. Изнелц смо и ико је ж-пгло до првсг.отвореног сукаба »змеђу кнеза и НаМеснпштва, и како ј )во последше затражило помоћ руског цгбасадора у Цариграду,, наложнишн сво

Попгчитељ финзнсија Алсмса Сими^ који је пратио Кнеза на путу у Цзригрзд. ме капу -ћетајн Јовану Антнћу ла замо,тп интервенцији моћиог грофа Б;т љева. Иредмет даиашљег чланка бхгће о!гово[ кнета Мнхаила на ппсмо Намк:ништва. од 6. октобра 1539. године, којмм га оно о<5авештава о лзбору и потврди за кнеза срлокот. Т.1 1шт'ресантно пи- мо. које је из Букурешта упућено 16. октобра исте године гласн: „Из писма Намес.ништва од 6. текућег мессиа В.Н. 1513 пзвесгоо са>' с , како е Оно из Цариг;ада зваиично известие получило, Да сам Његовим Велпчанством. Премнлсчггпвим Цареи п Оу.тганом за Кп>аза Србсксг опр дељен, да ме Султан у Царнгра.о' жели видтгга- пак лолде, као н>име иогврђвни Нвлз ОерЛки. у Отт-чество мое пос-дати жели. да е у томе намефе ниу послат овамо Хоџачат. едан. Нм-по« Недим Ефенлија, печатохранитељ гБеговог Нревазходства Паше и Миннстра Иностра них Дсла. да ме као Михмандар Блистате.тне Порте. спров- де до столипе Отом»нСгхт Иоаперија; како с^ и Намеснпчество и Совјет Кљажесгва 0 [бскот н первому и друтому особито радују. мене с достоинством Књаза Сербског поздрављају а чистес - дечно желе. да у здрављу н задовољству предстоеће мн путешествне свршим. и у Огечество, кое оДавчо на мој долазак изгледа, дођем; и напоследку ка; ко ми е Намеспнч-ство у сотласију са Совјетс/м свиту определило, и нека чинов на .лица к истој свнтн нриналлежећа у Рудпчув пселало, да ме онд^ причекају, ла самном у Царкград нођу. „Бтагодарећи Богу на велпкој штелрости његовој. Пресвет.лејшем Цару и Сул ; тану на в ликом аеговом на;ском дару. и прељубезном Народу Сербском на великом њ говом . к . мепн поперениу. паздрав.т>ам Намеспичсство До-гг )ИНства 1\љажества Сербског и С вјет Кљажевства Сербског и благодарим обема на њиовима чнстосердечннм мени изјављенпм желанијама. — Јз се одиста много радуен, што сам спавног и храброг у свзту мумгствокога отличког Народа Сгрбсиог Упразниизм и Поглавпрзм постао. а.ј пт више радуем се. што е, по уверечиу Намосииче<"~ва,' обшта срећа гг^ељуб-зног Нагода Ое;<5овс1г оседињена с овим моим поставлением. Ја, и Намеснпч ству и Оов јету претходптелно. но искрево н чнстосер"ечно уверавам. да ћу све и сва употр- бити, к воздвнжениу обнгге .-рсп' 4 и блзг .сто анија нрет>\-безног Народа Сербсксг и пргаилт Отечества мста; шта више кад е обшта срећа Народа и Огече с~ва м га (Уелиљ па постављением моим | за књаза. као Управник и Поглчвар Нарсла, уверавам сада и спагда торжанстве но сва и сваксг, да ћу готов бити и собСТ31НИ кисат мој ж&ртБовзти за обшту оећу, благостојание и блггололучвние пр-мнг.аг, д^зго поктзинога Стсчества мога и прољубазног Нгрода Сербсиог. „Ова искрена чистссердечна н нстинита желаниа и с^ећања моја саобштавам Нлмссничсству Дттоипсгва К'ваза Сербс-кт и 0"вјету Кљажевства Серо :к'ог,' уверавам их, да ће нај'адостнне тело мос х:Еаг.га бнти ппо. ксо сбштој ср ћи и бтаг>сто ачијг Нарола &рГ>ског слу .јЈЛО 0\"е. и о?о. мре .угетччте нека!стбочно-и Намесничес-во н С вј т и сав п'ељ\'безнп Народ Сербоки шимз као залог сваг-

дање пспсиолебљпве верлостн н прнвержености мое к н> м, т. е. премтому Народу Сер <5ском н Огечеству Моему. „Ја сам 9. овог меоепа Берат Царски. иосгавивши ме на Достоинствл Кљаз 3 С р>5ског примно. и на ово До-тоннство сгупшо, о чему сам -проклвиацијом од ^ тек. месеца М. 1 све земаљске влости Књажевства Сербског, и сав п-ељуОзни Народ Сербски пзвестио. н пггремио сам се био за „V Царт-рад. по грсоннм. од назеба пронзишејша, осутила мп намерение мое и до дапас. мо;»м" јошт једпако постељу чуватн. док да Бог здравља, те се узмотне без пкакв" опаснсоти на овој знмд! н времону поћн. Менп е сзда благодарећн Богу бсље. и иск.уснн лекари \-веравај\" м\ ;ш ћ\- до нем тпко ''ана с чостатим Нелпм Ефопдпјом овде бавећим се поћи моћв; обст тсга е и ггреп-ручено Овити мојој у Рушчуку на шзећој се," ла ме онде за којн дан, докле пооздравим. причека јер намеравам ако Бог да. проко Ђурђева у Рушчук прећи, па оданде сувнм у*Цар;град поћи. „Не могућн дакле за сада опреде.тити дан поласка мога одавае у Рушчук, -'јавлхДм за сада само толико Памссничесгву ц Совјету, да бп најво.лео ввћ сада у- предрагому 'Отечеству бптн. кад сам се заиста заклео Вас све личнл видеги и поздравити. Дат ће Бог те ће н ство скоро битн. „Поздравл>ајући покгордтелно -ве тленове Намсспнч&гва и Оовјета. па н свију власти и посредсгвом ови и сав прељубазпи нароЗ Сербски; и теерава ; ући све о истој н непрекидној * благонаклоности и милосгн м.-јој, есам и остаом Вама свагда доброжелећи Михаил М. Обреновић, 1\и>аз СербсНЈ.* Ово писмо стигло је у Београд 29. октобра а дса дана допније наређоио је свима поцечиељствн уа. да о њему обагесге власти и народ. Неко.тико дана раннјс сгигло јо' у Београд писмо попечнтеља фи нансија Алексе Симића п шефа свите Анте ПрогНћа, којнм опи нзвешгагају на

о тога,.да бн Кнез који Је лешљив могао што 'удобннје пуговагн. Према томе писму дан по.ласка је био опредељен за 13. окгобар, али као што се нз клежевог писма видн, њега је ухватила грознпца и то је осујстило тач.гн полазак. Свита, пак. ппсано је, да Кнеаа » његову ужу пратњу сачека у Рушчуку.

Заиак зо 2500 динара .— Један мали прилог науци о релативности вредности новца у Винчестру, некадашњој резнденцији старих енглеских краљева, налази се стари замак, назван „Грит-Хол", остатак тврђаве, коју је био почео дизати Виљем Освајач, али које је тек 1235-^год. завршио Хенрих Трећи. „Грит Хол" јесте раскошна грађевина у готском стилу, чију главну дворану, налик на унутрашњост какве велике цркве, носе два ргда дивних стубова. У тој се дворани налазе метални сандуци, у којима се чувају драгоцене реликвије. Поред осталих стварн, ту се налази и комад из бал дахина са престола Вил>ема Освајача, па чувена софра краља Артура и др. Године 1645. заузеле су Кромвелове трупе замак Грнт Хол после дуге опсаде, у чијем је току замак јако оштећен. По од ласку посаде, замак је продат за 300 фунти стерлннга граду Винчестру, а од града Винчестра га је купио неки Тома Џервојс за 100 фунти (2500 предратних динара). Документа о тим јевтиним куповинама и продајама тек су ономад опет пронађена приликом последње продаје замка, који је до душе сад плаћен не 100, него 200.000 фунти. Кажу у осталом да је и ово врло повољна цена.

опиггу пажњу на тог принца, те о њему круже^ најфантасгичнији гласови. При свему том и сама доказана стварност у судбини овог заблуделог великог кнеза више је него необична Опште је доказана ствар да се родитељи никако нису бринули за васпитање младог великог кнеза. Као размажен и немиран дечко предат је на васпитавање неким ограииченим старијим официрима, из чијих је руку изишао као незналица и пустахија, а при том се био иного покварио, те је још онда дошло до многих нечасних" афера. Кад је почео рат у Средњој Азији фротив Киве, цар Алексбндар је доделио великог кнеза Николаја Константиновића војсци која је тамо упућена. У војничком погледу велики кнез се у том рату добро држао, али се зато упуштао у најскандалозније корупционе афере са лиферантима и интендантима. Због тога је по завршетку овог похода дошло да нечувеног случаја да велики кнез, и ако члан царског дома, који је активно учествовао у рату, н^је добио ни крст Св. Ђорђа ннги какво друго одликовање. После тога је велики кнез остао.у Петрограду у беспосличењу и прђводу, све док није наишла катастрофа са скандалозном крађом диаманата, кад је принц покрао силно драго камење из накита своје мајке. Узет на одговор од царске породице, велики кнез је изјавно „да није мислио, да ће се због тога дићи толика узбуна". Његова мајка има толико накита, бранио се даље, да јој не може шкодити, кад и он нешто узме и уновчи. При томе треба имати на уму да овај велики кнез располаже врло знатним властитим средствима..." Пошто је та ствар продрла у страну јавност, тако да се направио европски скандал, млади велики кнез оглашен је за умоболног, те је упућен у Самару на стални . боравак. Про форма му је по^^тавлеч старалрц, а V ствари му је.дале Еф<ДМ1Ј» .ПДОШШДОГ јНМ&зда да. слободно располаже свосе. у г Цариград иде. СЈуим. То ј . јом имовнном. Олређеи је неки ђенерал - -- ■» б-о сгал1)о Ло- ■!" „„„

Вблики Ккез ™ нихнлиста — ТРАГЕДИЈА ВЕЛИКОГ КНЕЗА НИКОЛАЈА КОНСТАИТИНОВИЋА ПОСЛЕ УБИСТВА ЦАРА АЛЕКСАНДРА ДРУГОГ (Из извештаја аустро-угарског амбасадора, доцнијег министра спољних послова грофа Калнокија, министру спољн их послова барону Хајмерле) ПЕТРОГРАД, 21. марта. — (9. априла ћем телеграфском молбом да му се до« 1381 год). — ..Хапшење великог кнеза пусти да дође на погреб погинулог цаНиколаја Константиновића скренуло је ра. Цар Александан је одговорио кате-

НАЈБ"

'Е, ЗАГО

да пази на њега и води рачуна о заблуделом великом кнезу. Избор је пао на човека најгорих моралних квалификација. Тај ђенерзл, и ако је из имовине самог великог кнеза примао 18.000 рубаља годишње, злоупотребљавао је свој положај за све могуће корупционе афере. Најзад су га сменили и на његово место поставили другог ђенерала, који је био поштен, али зато опет страшно ограничен. У Самари је велики кнез често одлазио у кућу неког ђенерала, заљубио се у његову ћерку и молио је цара Александра Другог за дозволу да се њоме ожени. Цар дозволу није дао, али се велики кнез ипак венчао са ђенераловом ћерком. Сазнавши за то, цар се силно наљутио и захтевао је од Св. Синода поништење брака. Међутим, утврђено је да је венчање извршено у свему правил но и да је према томе брак у црквеном (овде у питањима брака једино меролавном) погледу безусловно законит. На то је цар нлредио да се велнки кнез крене из Самаре и да се настани у неком малом замку у московској губернији. Прво је покушано да се велики кнез одвоји од његове младе жене, па кад то није успело, допуштено му је да поведе жену, под бесмисленим условом да несме становати под једним кровом са њом, већ да она има да станује у некој споредној згради, везаној само једним ходником за главну зграду. Као већ у Самари, тако се и овде велики кнез (који је по природи доста обдарен) дао врло марљиво на читање научних дела. У својој- тежњи за новцем и богаћењем показивао је нарочитог интересовања за технику и хемијску технологију. Намеравао се упустити доцније у железннчка, рударска и бродарска предузећа. У оно време чинио је утисак човека, који хоће и уме нешто да створи, али којн је може ништа урадити због свог неприродног положаја. У неколико се махова обраћао покојном цару Александру (т. ј. цару-осло бодитељу — Александру Другом, који је био погинуо од прилике месец дана пре но што је гроф Калноки писао овај извештај. Ур.) молећи га да му регулише положај на другој основици. Пошто је цар Александар Други подлегао убицама — нихилистима, велики кнез Николај Константиновић мнслио је да може да се обрати своме брату од

1ЈЕ

горичким „не може." — додајући.да велики кнез Ннколај КонстантиновЈгћ не треба да заборави, колику је љагу бацио на царски дом. У међувремену је велики кнез — прогнамик био успео задобити знатних сим патија међу сеоским становништвом оног краја, које у огромној већини припада секти раскољника („старовераца"). Староверци, којима су због отпадништва од службене православне цркве одузета закопом скоро сва грађанска права, заволели су овог принца, који је такође био обесправљен и истиснут и^ крута себи равних, тим више што се велики кнез често облачио народски, што је често и љубазно разговарао са људима и што им је без сумње говорио да ни криви ни дужни страдају. Још пре погибије Александра Другог зуцкало се по Петрограду о некаквом опасном утицају који конфинирани велики кнез врши међу раскољницима, али се на то није обрзћала велика пажња. Међутим, горепоменута телеграфска молба цару Александру Тргћем као и нека ухваћена необазрива писма скренула су н опет пажњу на у пола заборављеног изгнаника. Између осталих, велики кнез је био у живој преписци са неким бившим жандармеријским пуковником, и ако је том пуковнику још раније била саопштена строга наредба да се несме дописивати са великнм кнезом. Пуковник је ухапшен и, како се тврди, приликом претреса стана нађена су нека документа, која су много компромитовали великог кнеза. На то је велики кнез усред ноћи ухапшен и доведен овамо па онда затворен, по једннма у неком утврђењу код Павловска, по другима у Тлиселбургу. Тврди се да се код њега налази и његова супруга. Хапшење овог великог кнеза, за које се овде сазнало тек из страних листова, изазвало је огромну сензацију у Петрограду. С обзиром на узбуђење, које овде још увек влада (услед зверског атентата на цара Алексакдра Другог. Ур.), није чудо што курзирају у вези с тиме најфантастичнији гласови и претпоставке. Апсурдна версија наших (т. ј. аустријских, пошто ово пише аустро-угарски амбасадор) листова, како је велики кнез спремао пуч,-којим би довео на престо свога оца Константина, овде се наравно одбија као смешна, али се зато у велико шире гласови, да је млади принц уплетен у нихилистички покрет, да је доказано да извесне велике своте новца, нађене код похапшених ни хилиста, потичу бд великог кнзеа Николаја Констатиновића итд. итд. Што се мене лично тиче, то не верујем ни у ове версије, али претпостављам да је ве лики кнез међу сеоским становништвом вршио систематску и опасну пропаганду, која ако није била нихилистич^а, ипак је била управљена прогив постојећег стања. Примите, Екселенцијо.... и т. д. Калноки."

мт јзрм тшт — Убио се из страха од лекара. Волтор је био великн непријатељ лекара. које је V свак ј прншцн зас-ч1ао пакостима. Под његовпм је упшајом бпо протишшк лекара и Фридрих Веигки. Ло душе, у оно време медецинска наука још ннје бнла тојкжо одмакла. а исто тако нл настава на мадешгнским факултетимч није била толико погпуна као данас. Међутим н данас има појединала, којн су испуњони колико чудЈггм, толико н^оттпавда шам иредрасудама нрема лвкарвма. Па ипак сумњамо да је иједан човек у нивилизованој земљн у ттакој мери испуљен том прс^фасудом, као в!то је бно неки сел>ак у Француској, којн је оном.сд гпвршио само>"бисгво. То је уј дно \Г*1Ж-*а један од најнеобзчиијих узрока самоубиства који се у последн>е време памти Како јављају парнски •шстови. у јетном селу у јЈтоисточној Француској обадео је пре некн дан неки Пјер Лвбрен.иначе врто отресит и разуман човек от 6!) го.типа. 1\ад је.Оолест окренула. на.горе, његовп су укућани. ренгали да позову, лекара. Пјер Л«брев их је преклињао да то че чттпе. Прпадеглвиш међутпм, да онн хоћр и мимо његове воље да позову локара. Л^брев се

убио из реватвера. Оотавно је ансмо, у коме вола да радије умлре. "неао што би ое стрица, садашњем цару Алексаидру Тре иоперпо лекару.