Правда, 27. 02. 1927., стр. 4

СТРАП А.

„ПРЛГ.ТУ 27. <*ГГ" •

7. ГГ>1.

ИЗВЕШТАЈ НАРОДНЕ БАНКЕ

Банчини послови са државои ВРОТЕ ДРЖАВНОГ КРЕДИТА КОД БАНКЕ. — КОЛИКО ДРЖАВА ДУГУЈЕ. — ПОТРЕБНО ЈЕ СТВОРИТИ ОБРТНИ КАПИТАЛ ЗА ИЗЕРШЕЊЕ БУЏГГА. —

у прапиој годјгни рад Наролпо Банке с& држадаш кретао св нормалио. У главш*м раллло с« на споразумном вођ нл' депнзне политике и с -тужбе државне благајне Оба «па су оравилно вршони, јер су стабилЈгзоваци, та иису довал.в повола аикаквом размттппаисељу. П:лнпипи. који су би.ти утврђенп још 1021. годин-\ а који Св састоје у неи!даван.у новчаница за ратун др.кавнн,. нлсу ни јпног момента Дчигтн у пптаље. Закон о Нвпотно! Баннл је најбоља гарантнја п|«тт внфтапије. а што је још похгалнпјо прзтив иифлаппј' је данас целокучтпа ноша при вреда, па н званични кругови. Кредити, које држава може искоришћавати код Нарздне Банве, пскоглппћени су у потпуности. По закону о Народвој Банцн д;нгаРа има на расноложешу код Баш;е четнрн врсте кр дпта. То :у: стапни за размеп)' крунсстх новчанипа- који сада пзнссн суму од 1,114.134.100.55 ди нара. У нови буџет упета је свота 01 П и по мплнода динара као редовна отплата. вагед отплате које постлј\ овст дрч;авног д та Народној Бапци. Други такав кредзгг је ванретни од 2 мппијарде ди"аоа на шшозп благо.јничкд1 улога, по коме држава дутује пелу своту п која с» има аспЈатитп по одр дбама закона о Нагод ној Банши, у року од 10 годиза Тај рок нстгче 10. априла 1931. године. Питаље нсплате ових задужеља у тесној је вези са питањем како ће ое и на ко,п натпн р шити пптан>е о миару и од решења тога шгтаља аависи. Тиме се не мисли реНи. да се може деситн могућност да тај Југ и даље остане коа Бангке. Заклнска стабилизаппч! ће с 4 сигу.гпо извршнти пре потска наведеиог рока. Трећа је врста онај креднт, по коме ми вистар финансија има мраво еснонтовати код На'одне Бапке, ради обртног кагштала зртанних бтагајпичклх ^писа. највише за 1 милијарлу линарч. По т<'ме кпе днту, мшшстарстЕО фип. је до сада еско^товал' 1 својпх б^п га за зк.") о?4 дннара. Иегу толику оаоту дутовало је министарство финансија и у 1925. голини. Оввј крезиг поглавито с.т,\-жи у пиљу изв;шен>а бупета и он се Јппотребљава кал дтккавнп прпходи нису дов 'љно јаш. а.ти под условом да о» топниј ^ кад ]е пратадај новцд јачи враћа]у учнњвие позајнице. Бпло бл добро пошто до сада иоменути кредит ви у целини нп у теловима нн;? враћен Нар-иној Банпи. да се авај креоит употребп за ствараље обртног каштала за буџет. Државне финанспје су већ толико сређене, да би требало помшпљати на консолитапчју овог дута и на њег^ву иоплату Нарзтној Банпп. Влада се не може натервти да то учини. али је потреОно да се има бар толико увчђавноеги. да приликом оства.;еља првог ве ћег зајма у иностранству предвиди ис» плату овог дуга. После би св створиле могућп*>стп за пов ћал.е банчинот стока детагаа. Привремвна размена не може се назвати креднтом, јер по љој Народна Балка даје држави новчапппе на подлогу злата, сребра и страних девиза, ратунајући ди. нар за днпар у злату. По томе рачуиу држава је .хутовала на крају прошле готинв СВОТ5' са 333,037,574.91 динара. Ова свота маља је од прошлаголешље за 14 ,263955,39 динара. Врв.ино је нотзући да је за отплату разних држаашгх дугсоа код Народне Банке у нови бутЈТ унета свота од 20,310 510.26 лгнара. И ако је оЕа овота доста мала. ицак даје знак добре ваље. Служба државног блага,јшпка функтгнопише добро. Прибираље државнпх прихода врнт се државним органима, атл се канпеитраиија прихода врпш кот Народне Бадке. У нови финансискп закон унета је одредба, према којој с« сви приходи од парина, монопо,лских такса и дргрошаргне пмају протавзти банчп »нм фнлија.лама, које ће о прггмљечтм свогама изввштлвате г.лавну државну бтагајпу. По служби држакне благајче Нароапа Банка је у прош.лој го.тпш! примнла укупно 4,960.191314,94, а за р1Ч\и дрлгаве исплатала 3,426.406 143,73. ,типара. Кад се упореде ове цифре са прошлогоаин,им види се, та јв прнмљвно више 116,396.749.39, а пздато за 474,103.695, 72 данара вигге него у 192». го.тани. Из овојих ередотава. а за рачун државв Нотхдаа Банка је била купи.ла у прошлоЈ годитгв страпнх девтпа у ук\ттноЈ своти га 3.597,521.501 дннара, впше него у 1925 ГОЈННИ за 152.507.784 ДИ,чаЈ [М. По жшозима »ишгстаретта ф тнансија и дру пп државига устапопа На.родаа Банка јв ре».лтовљла у току ппло прошле годтгне разним љиховим повертгош)ма од куп.к 4 ш жвиза у укупном износу од 1,72«.291.918 дана^а, више него у 1925-ој

го.тини за 142,698.335. днпара. Народпа Банка је прсодвала и странв девизе у земљи и на страни у циљу ставл>аља на расположоље грговики и индустрпји пстребштх срвдстава у странпм дештма и у цпљу стабилнзације вретносттт дпнара. У ту пврху је укупно нздано 2,049.103.195 ВШпе за 537.173.855 ДПИапа. Да бн помог.та пцдутрију п трговшту, Народпа Банка ,је јеаач део својпх боиова краћег рока првмила у ломблрд п па н>их пмаоцпма изда-ла зајмове. Та>ко ломбардоватпгх зајмога бпло је у прошлој годпнн 116 комата у ном- налном износу од 353,397.135 13 динара, Сви ломбардовани фж.гвгш бонови бп.ти су о року п.лаћени, а исто тако и они кјои се издају ипосгран ству. Ј прошлој готшш прпмљвн је и .хугатак искованог ситног новца у нзносу оа 90 »шлиона динара, пошто јо укушто било нсковало 200 милнона сптпог иовпа. Од тс своте пуштопо је у оптипај 164,512.300 диттара, а остатак се налази у банчтготгм трвзорнма. На крају осмог дела извештаја којн готорн о односпма са тржавом помпље се, да је из подлоге цздато милион вомада з.латшгка ко.ш су у париској ковиицп прокопашг у иове са лтском Краља Алетхапдра.

Седннса упповног одбора Напопне Банке — Гледиште Народне Банке о каматној стопи утврдиће се на седници главног управног одбора Под председништвом г. Љубе Срећког.ића, вргииоца дужности вице-гувсрнера, пошто је вршилац дужности гувернера г. др. Драг. Протић болестан, одржана је јуче седница упрзвног одбсра Народ. не Баике. На овој седници су поднети из вештаји о резултату у унутрашшости. Народна Банка, као што је познато, врши кр.пем сваке године такав преглед, да би утврдила у каквом ке стању налазе поједини заводи, који са њом одржавају пословне везе. Послсдњи преглед су извршили виши чиновНици централе н појединих филијала и он је дао доста по вољне ргзултате. Члановима управног одбора је саопштено, да је извештај који ће бити под нет збору акционара довршен и оштам пан. Према одредбома статута, његов ра чунски део довршен је тачно 10 дана пре годишњег збора. Што се пак тиче доношења од.туке по питању каматне стопе, решено је да се то учини на седници ши рег управног одбора, која ће се одржати одмах после годишњег збора. Том приликом извршиће се и избор вице-гувернера. Г. др. Драгутин К. Протић биће сигурно понова изабран, а г. Љуба Срећ ковић биКе овлашћен да га до наименовања новог гувернера заступа, пошто г. др. Протић према одлуци управе врши гувернерску дужност.

БРОЈ 55

— Прегозори наше државз и Чехослозачке за чрг. угоеоз. У мптгастарству оаољшгх послова са стале су се синоћ двлегације тех.-стосачке и каше државе за трг. угонц. Чехос.т®ичку д легаапЈу саг?а"л тјг.г. .Ј ЦЈеба, д.р. Нехотн.и, др. Јареш, П/тпппи 1. Миннстар спољпих п'х \т< ва г. гр. Н. Пе рић отсорио је в;ву свечану седницу овпм гсвором: . Госполине Министпв, Господо Деллгати Тргсвински Угсогр, нсји је зачључон пое чвтири године и ноји је, у момснту кадч је зак^унеи и преиа пгиликзма пзл којима <е закл>у-ен мо*ао бити у сосјо впеме дсбар, сада се почвзује као нопотпун и неподссан за успешан оз-витак наших мсђуссбних тргсвинских односа. Могу с пуним правом рећи. Гссподо, да. вно би ми иу.ада пгло у део, да отварам приступ раду дслсгација зз закључење тргсвинсног уговора. не бих могао бити у положају, да са већ~ « радсшћу отворим прву сегнкцу и поздравим делегацију. нсго што је случај данзс, над и"ам прсд собом делега^ију јадне п?ијттел.скв зе^љс, с којом нас, по историској заједкици и зачаћи, везују тесне всзе прнјатељства и интсосса у садаш-бици и будуКности. У овом тгенутиу нема можаа. сва народа, који би били упућоки, развојем светских догађаја и међунарсдним екоиомсним положајем да се ослањају јс",ан на другог. и дз указу ; у потпору јсдан другсм, на путу подизач»а и снажсња њихсвих птив^сда и њихсве политичке мсћч тако потпебних за обсзбећсње напоедсвања и благостања наших нарсда, иего што су наши наооди. У вези са овим ја хоћу да истгнном и наглзсим потребу да прсговори који отпочињу, 1реба оа буду вођени том великгм идв;см, да св уговопом помогне и сбезбепи и јсднзј и другој земљи нормалан, здрав развитак националних економија. Гарантована и потпунт обострана вкономска корист трговинским угсвсром, може пружити и о бсзбсдити трајне оснсво за сво већо збпижење за све већв уједињсње заједничних економских снага за све чвпшћу зајодницу и култуону и политичку. Ако со не би паг.или тргсвински уговори у духу сзли.парности интсреса. у духу поизнања велике истинс, да не може бити добоо 1епном народу, ано су други народи око њсга сиромашни — тсшчо да би се могло рећи, да св свршило једно добро дело. Истмнско схватање ппавих интереса једнв и дпугв зсмље; готсвост да сз тим интересимз и потребама иде у сусрет до крзјних могућих граница, тпеба да будв оснсва на којсј ће св кретати ови преговори. Пред ма наквим тешкоКама у том погледу стајгли, оне могају бити отклоњене, али њима се може н~ћи кгјбоље пешењв. амо се само лпђв од гпедншта да не тпеба тоажити обззбсђење свзје националие вкономиЈв реметеђи национзпну економију рруге странв. ако св буде ушло у сва литања са пуно всље. га се цеке и поштују интврес,и друге стране, и да св постигне ззиста у пуном смислу речи — заједница и солидарнсст економских интереса. Поздрављајући делвгаиију и отвапајући њенв седнице, — стављам обвма делеггцијама на соцв великв интересе оба народа. мслсћи дз свн зајвдно, напоредо ослоњони јвдан на другога иду путсм мирног нзпредсвагаа и економмског и културног розвијања. На овај гсвор је г. Ј. Шеба одгоеопио врло срдачко изразивши наду. да *е сигугно наше државе и даље гредити свстлој будућности ззједнички. Делегације су се поделиле у секције и почепв су рад.

Истина о зенљотресд — Како се нашкодило нашој држаои Из млвлстврства грговнне су нас умзлиан да обЈавн^о следе ћс: Новодом зем.т>о?рсс& у Хорпеговнан и Јужној Далмацијн домаће коигне донеле су ззвештеје у којим.г су послоднио иотресл бале описан* на т*1Јсав иатал, да је чнгаллчка публнка уиствку моглд доби -т! јтнслк о великој кигистрчјш која је аадеснла ове и нлаче ону^омашлс крајове. Ове вссги из нлшнх аовина моглн смо чнтати н у отт>алнм шданнами, којо су дејогао ногреса вшпе потенцирале и на још алармалгшнјн начнз1 прпказале. Вило је говора о -готгаалЈа .гудокнх жртава. о мостима до теа«о-1>а порушеннм н т. д. Међзтнм, пр<-ма извештајнма Волнког Жзншда Оп-тпгске н Дубровачке Облдогн послеЈнц« ов.?г ногрсса нноу у овеогравоста « јн из далека онос оЛпма кало је на темељу првнх навештаЈА могло ггретпосташвгн. Бнло је неколикл кућа и'орушоннх, а то су отарнјо сел,ачк»- куће н слабе констр^тсције, а о л.удскнм жртвама не може зх)пит да буде нн гчлк-ра. Из-леда оамо да ће чнтлјВО залматаноко птжморчјо осг-гнгн итднГмжтне посл.-днце овог потроса. Оцн кр.*>'вп имају доега развнЈенн иромет стрлна.ца аа вреае чнтаве гоанне, а нарочлгто за времс летп.е ссооне. Уведнчаваље де>чгвп овог потрсса V лтрад\\! штампп кмаће за пос-ллдпцу да се од на:пнх краЈсва одврате илостранн п>-таиин н тури.-ти. клјц су рескмшо к иима долаанлн н то би бидо инднр^ктао штепна последнца овога потреса. Да у шпрељу гпх аларјмантпнх весгн у сграпој лгадгпн могу бнтп уграво тс намере, да се од паше аржаве одвЈм.те :вн путннпз н гурнотн. н да се наврате у коју другу зсмл»у нпје тсшко погоднтн. Ова .ј потгх- на почег.:у севоне знала ј€ стра.на копкугч^нција добро да нскорнх-ги, јер ггро пагаша аа наше прпморје у кноземству нанлазв ОВуда релнкс теткоће и нсповерење, а мора се прнпнатн да су тој пропахандн досга послужиле и нехотицс и домаће цошгае -а својнм прггера1шм нзвештајнма о неорсћи. Промот странанА тш чнтавом Далматиноколг Прн м.4«1У ноће ц не може дл трни ннкдвве смепве. је-р тамо сготрес ан.}е нипсо ншкакво штате пугни цн ће н иадал^ гмати она.ј копфор ка.л в до сада а н оаобракај. кллнко па мору толнко н на коп; г .<у. не грпш нш-дс пикака® поромећај.

Око топаачког устпнкп Драгп Господнне Днректоре, У броју од 20. фобруара т. г. Ваш углодни лист донео јс један напис г С^ве Вучнннћа. у коме се осв 1 ће па мој члан&к! објав-ген у -Пгагдн" на дан дссстогоднитљнце Топлнчког Усталка, т. ј. 17. фебруара 1927. г. Нтачпо »с тврћеље г. Вунинића да је пок. војв^да Војпповић ушао у Поокупље 2. фелруара 1917. н то пошто је чаузео преттодно Куршумлију Куршумлнја је наладнлта 14. а заузета 1б-ог фебруара. 16. фебруара смо се споемалн дд обуставпмо даљс напале, да се повучемо н да чекамо док бар горз не олелени. Алн. тог нстог дана по подне добнлн гмо акт нашнх чеговоћа од Пг»окупља. ла ће онв 17. тјутра напа-гн на варош и познв^ју Г. Пећаппа да узме комалду у своје руке. Мн смо гада билн у селу Грабовппци, блпву Куршумлпје. И 1б-ог у веч« палнсан јо план п нлдпта парећен а за папод па Ппокупл>е, којн су у самом почстку онемогућепн пз раз лога којв сам V члатгку поче- 1 . тако да ое гве морато мељатп. Ако т. Вучптгћ познаје добоо местл у Топлнпи, рећи ћу му ла су одреди војвода Пећаппа н Војиповнћа Лплп заједно 2. фе^руара у селу Лукомнру, 3. V :елу Д. Лугу 4 у Конлрнику, па су преко Обнлнћа, гдо се провело трн данз и Коњувца у .Тл(\тапнтг^м срезу. волтнли се нл ПасЈачу н ту се р?стали, одакле је Војнновић прешао па леву, а Пећлнац остпо П1 десној странн Топлнде. То је бнло тек 12. фобруара. Пз мога члалка се рпдп да му ннје цил» да пзпесе поједтшачис случтј-»ве херо>:тва н самоI пожртнлоа^. Трсбзло бп опда пнсатн много, а I за то немам ни времена пи сгедтаља. Тачпо је опо шго г. Вучнннћ пзносн о свом оцу Раливоју, I само мн се чннн да вслики полпнзи опа могу у ој чнма свста да губе кад о њнма пише снп. 23. фебруара 1927. Парпз. Захвал.ује Ваш Божа Л. ПавловиК.

Војни указ

Последљпм војнпм указом постављенн су з« војне нзасланике. V 13укурсшту ђенер. нукоанин г. Александар А. Стојановић. а у Софнјн ђенер. пуковпик г. Владимир Г. Цукавац. За помоћннка нзч. штаба Треће Армн>же Обратн ђонер. нуковник гГ Петар Ј. Недвљковић; за шефа Статнотнчког одсека у Гл 13?нера.тшта/5у иук. г. Драгомир Д. Пгшдовић; за шсфа оиератнвпог од.ека у 1л. 1>\цералштабу цуковпнк г. Димитри;« Р. ЖиексвиК; за ше«4'а мобнлнаадноног одсо'^1 у Гл. 'Бенерштабу пзк. г. Милан М. Раденновић; за в. д. п.1.челпнка штаба Савскв Диннзиске Обласги ипуковннк т. Марко Ј. Мидајловић; за начслпнка штаЛа команде Кралеве Гарде ппуковннк г Лазар Р. ТониК, зз начелишса штаба Брегллннтке Днвн-знске Областн н. пуковннк г. Петар В. Арзчић; за в. д. начелннжа штаба Босапске Днвпзнске Облас-.и п иуксданих г. Милквоје АлимпиН; за в д. шефа Етапног одсека у Гл. ТЗеноралштабу иеш. п ^гуковннк г. Миханло А. Стајић; за начелника шгабч Прве Кољ. ДиетпиЈС п.пуговпик г. Аугуст А. Марић; за в. д. начеллика штаба Варда^Ј-.е Дивизнске Облаотп арг. п пј-ковннх г Драгослав В. Милосављевнћ; за в- д. пачелннка штаба Тнмочке Дипиппске Областв пош. п.пуковник г. Радивојв В. ЈанкоБић; за в. д. начелиика штаба Јадрашже Днвнзиске Г>бластн кољ. п п>-ковпнк г. Жарко П. М ^јсторовић: за в. д. начелннка штаба Дтнавске Дшз. Облаетв аЈп. потлуковннк г Миодраг М. Дамњановић; за помоћннка нач. штаЛа Сазокс Днп. Обласги п.п>"к. г Ђорђе Ф. ГруЈић; з« в. д. помоћишш нач. пггаба Тимочке Дивнзиске Областп арт. мајор г Василијв В. ПетковиК; за в. д. помоћника нач. штаба Босапске Двв. Областн пеш. мајор г. Влгдимир М. Ваухник; за в. д. помоћннка пачеллика штаба Дрготгке Дигогзпоке Облати пеш. мајор г. Бранислав Ј. Паигић; ад в. д помоћнпка нач. штаба Кооов^ке Днв. Областп пеш. мајор г. Љубомир Т. Пстровић; аа в. д тефа оператнвпог одсока за Баадухопловство Мш1. Влјске н Морнарнце нпж. п.пуковнлк г. Ђорђз С. Глишић, и разрешепп су од дужностн и ставл>спи на ресположеље Мин. Војгке н Морнарнце п>-ковнПпн. г. г Драгослгв С. Миљковиђ, Илија Д. Брашић н Никола Љ. Христић; п^ковзидп г. г. Јова Р. Кукавичић, Чедомир М. ШкекиН н пеш. пуковпик г. Милорад Р. РанетиН. За управнпка барутане „Обилићево" арт-тех. п>т»овник г. Милош Г. ОбрадовиН: за команданта 1 пука тврћавте • гтнлерије, арт. 1г\т»взпкг. Божин Ј. Хаџи—ИлиН а за команданта 2 бвтал.опа пстог пука, арт. п плт,овннк г. Драгутин В. Ханвла; за в. д. комаЕданта 2 лив>ппона арт. пукл Треће Армиске Облчстн, арт. кап. 1 кл. г. Светолик Ј. ПсповиН; за команданта 2 дивнзиопа арт. пука 5 Армнск^ Облаотв. арт. мајор г. Михаило П. РадоЕановиН; п клманданта 3 бат. 20 пош. пука, пеш. маЈ-чр г. Радивојв Б. Радојковић; за в. д. командалга 1 кољ. пука Краљове Гарде, кон>. плгуковпнк г. Светислзв Ј. КостиН; за в. х команданта 1 дивизиона арт. пука Кр л.еве Гарде, арт. мајор г. Атанасијв Н. Михаиловић; а разрешенн гу духностн и ставл >енн миинстру на госпол^-.г.еље арт. дуконнвк г. Тихомир Ж. СтојансвиН; арт. п.дугонштк г ВоЈислав К. КуамановиН п «рт. мајор г. Митар М. ПоповиН. ПРОИЗВОДСТВО РЕЗ. ОФИЦИРА Последљим указом поодаведени су: за рез. судгвог кап 2 кл. г. г. Жарко Д. ТомзшееиН, Жи взн Т. МарковиН н Мипорчд Д. ПавловиН; за гса. судског поручлика г. г. Добрнвојв К. ЂорђввиН, Чедомир Б. АрсенијсвиН, Миливоје У. БлагојевиН, Др. Иштван, В. ДикшиН н Емил Гоој. У ЧЈШ акт. пеш. п плоучника: г. г. Кузмаи С. Радов?новиН, Јанко Ј. Тајншек Милош Р. НикифоровиН, Светомио МилосављевиН, Милан В. МипијиН, Миличко Т. ЗоњиН н Блажо Ј. ЈововиН.

ЧУВДЈТЕ СЕ ШПАЊОЛСКЕ БОЛЕСТИ! (Грнпг), Као заштитпо средство протиа шпањолској болссти (грнпи), упот">ебл>ене су .ч> времс велике епндсмнјс 1918. и 1919 год. у Швајиарској. Франц^ској и Енгаеској с нлјбољнм успсхом Дпа<о{-пзсгнле Д-рз Зандочз Чувате се маљс в^еанпх ирепа^зта, који у послелљс време нмитирају Апзсо1-пастилв. Добнвају се у свим апотекамт н лрогсрц ј1м?, н цена и\1 је особито умерсна. 3«1

СТШ ГРИПС! V КРПЛбВННН —За недељу ол 8. фебр. до 14. фебр. 1927. год. На дал 5. фебр. 1927. гох осхало је да болује према пт>:1јатама у це.тој Краљепшш 10 095 особа. У Нблељд од 5 (1)«5р. до 14 фебр. прпјављево је нозјгх случајева 43.363, Ј-мрло је 140, а оодравпло 16.134, тако ла је крајем ове недеље остало ла болује 46.192 особе. Највнше пови случајева гршга јављено је у овом времеду у о-ечкој области (12.644), загребачкој (7.600). бе«п>адској (3.514), тузлансвој (3.072), бачкој (2.656), бтсаћској (1 .971), прањској (1.222), рагакој (1.142), Прбаовој (1.184) Л пртаорско краЈ1ш;а:ој (1.163). У осталкм обтаспгаа је пр:јављепо маЈБе од 1 000 олучајела. Према извеоггајнма грипа је слабо |шрена у брегалшгчкој, шумаднјовој, ужичкој. поасаровачкој, ваљегкмсој, крушевачкој, дубраввчкој, коравској. подрнчској. и љубљалокој области. Ту су јавллни већинам спораЈдачки случајези испод 100 оболеља. У Београду је прошле неа^ље при-.јављечо 2.201 пови случај, а у Загребу 307. Од срезова ирема извештајима би.то јв па т'"че ггркјављетпгх случан^ва: Огечг« (5.000), блјељински (2.915), Св. И ван Зелшгскц (з.ООО), златароки (3003) оџачки (1.200), "алпс.тскп (1 .600). Санско Мост (1.500). Враље (1.000) и Сј^шгца (1.105). Вр. 2544 ОД 25 фебр. 1927. год. Централпи Хш-пјеиока Завод — Оделеље за Социјалну Мелгшшу. Берзв ЦИРПХ, 26. — (Б. Изв. гПравди"). - Занљуцни нурссви: Бвоград 9135. Париз 20.343, Лоидои 25.22375, Њујорн 519 873, Брисел 72.30. Милано 22.75, Бвч 73 225, Софија 3.75, Праг 15-»0, Варшава 58.05, Б. Пешта 90.90, Букурешт 3.08. Б. ПЕШТА. 2в. — (Б. Изв. - вав*) — Пројггк-пи бс-рза: Пшбннда 33.90 — 10, раж 2в 26.30, ЗОб 21.20 — 22, БуЕурјув .V 4 * — «1-