Правда, 27. 02. 1927., стр. 5

БР° Т 55

'7 ^тгт-.ру^р^ 1Д27. ГОЛ-

СТРАНА9

Кои ђШТ ч (ЈР2ЈЕ8! — Утврћен је лневии рел и олређенн реи фере:

кореференти —

По усталоз-Ђеној пракси сваке године се одр«:ава ] лан великн конгр>ес прав нпк.1 јгј целс земље. који манифлстује праЕнич!'.е тегље. и на^;о. Ови конлр-си су о 1 велике вал:ности још и зато, што за п>има по; лини р- ч ф: рентта и кореф'ренти обраде чнтав низ празиих пробле У1. чије је реш љс са иајвеке важностн кам за пелокл-пит павну науку с оЛли ром на сга&е кол нас. тажо и за пракгичну ужтребу. Материјал који се на овим ксв Грсвма илратн ложе пс-онгурзо послужн~и као најбоља Оааа за нзраду поје јиних закона. Пг-зв овакав кош"^?с одриан V са велгскну услегом сетге»бр* месепа 1925. го лиае у Беогр»ду, а други у ЉуОљани. На основу одлуке донете на љуЛљанско* кснгре^у, овогодишљи конгр с тагника нз пеле з мл>е одржаће се у Сарајеву. н то 16. и 17. септемб а. Нзабран је иарочити олО р који р\т.овоаи прилр мпнч рздозЕма. Псред тога.. глаг.ча уппава Удружења П/азннка Кгељ=вине С. X. С.. к : ј на т лу стојн г. :р. Драгол>уб Аран ћеловић. професор Уннгерлитета. рвзвн ла је велику акпнју. да са:ај-в:ки конгрес ие умаљи утисак дсбијеп са гиннјит за лничких ск>-пова нипнх праппика. ДчеЂнн рел озогодишн>ег вонгреса утвр 1-ез је у г.лавзгог цргама. Извесни »лахш '•нће учнљени преа сам коигрес, а прсма ука-зашш погре<5ама. Ј вези с тим олређенл су п реферати, као и кореф^рент[т. којп ће обралнтн теме, с-тављање на днегни рел коттгреса. Пј-Еа таква тема је проСлем заттите >/■ .1агпчо. Кије потребпо говорпти, ко.тттко је овај проблем сала аЈггуе .лан н како је потребно — у доба ста-лних палова поЗеднн ! јј банака — обратитн пажљу на запггн тт ошгг. којз од својпх уста одвлјају ла бн сачуБалп мало готовизе за старе лане. Рефорентн су по овој тмга г. г. др. Шкрљ, профеоор пгавничког факу.тгета у Љубљаин н др. Вемишр ВајкиН. проф^сор Унивег-зптета у оставпп. Кореферетгги су г. г. -о Впм>емпр Хцначек, секретар Тргогачко-О^ртзичке коморе у Загре>'у и лр. Иилппад Вежљкокпћ, директор ПоттанС1:е Шгелгошше. Као што се видп заступљези су и правнипл, теоретпцн, као они ко ; и су практпчарн. Ре4*репт о извршењц сцдски.г прегуда је г. З квојин Перчћ. професор прдглг'чког Фа!л - лтета у Београлу. први кореферент г. др. Виљем Крејчи. адвокат н бивши гегент ,Ђуб.л>анске оппгтине. Друтн Ео;-:ф.-рент биће олређеп иакнадно ол загре<'1чке секпије удружења празника. Г. II''сггрема опсежа н реферат у коме ће изложити све рђаве страле данашљет стања н проллогклт:' иере погребне за п.итово отклањаље. Каво је референт јелдн од на>б^л>!п зналаца овог питаља, то се његов реферат очекује са ве,тнким пптересозаљем. 0 почорском праву полаоси реферат р. 6р. Верона. п-пралселнш: Стола Сетморпде у Загребу. Кореференага има три п они су г г. лр. С.кко Стојковић, секретар мивз;ста.рства нлтостралих дела др. Лцдвиг Вем, ди1«ктор Трговачке Академнје у Л>у бл>анп п др. Моллн, ллкжат и лопезт Унп гарзптета у Згребу. Вродно је нстаћн лепу појаву. да после пашит привретапка. и правнгпи сгавл>ају на лневни рел двскуси је. која има толиго везе са нашим Јздраиом. Тему о ко.мективним цговорима обраћује по.?зати -^ограас.ки адпокат и хонорарт ! н профссор правничгог факу.тгега г. др. Јрагцтин Јанковић. Кореферентп су г. г. (р. јога Ботињац, лирегггор окружпог ур-.га за ' лтур-гље ралшша у Љубзапл и Пво Политсо, атажат пз Загреба. На.јкитересалтнији биће вероватно реф^рат о положају жене у васледпом и Зрачном празу, који полаоси г. Иитаи.10 Јовановић. председниг. ггасашгопог суда у пвнзпш. Кореферевти по овој ва-кпој темн ст г. г. др. Иво Ми.Јић професор правшчког фаЈгуЈгета у Субопши н др. Стаи >:о Капајна, профе- ор Уштвервнтета у Љу '■л>ани. Као што се нз очрсђених реферата вшш. днезнн ред сарајевског конгреса правншга биће впше пего интерееалтан и нмаће значаја и за пракгичав жнвот.

Спор између државе и манастира Благовештења

Вши из 0с1ека ОС-ЈБК. 2в. 'Др- А. пзв. .Праадл"" 1 . — Утнав12^ мозсс оа г. Тодо»ргћ и дарестор флбрнке ше1 -рл г. Р- М^јсгороваћ баве ое оазе нд 1чднвпана аа;л:- иајзеће фаорнве аажада _Драва *. Шеф п?штааске полнцајс Х јто селлр н ман. » г ,- г - зпе Едуард Сеслер, допут->взлн с.* овде. Комаадант днвн-знје г. -Ј. Дачјаловаћ првмно је дужпостАгтггапЕЈа за ошптнзс&е взборе водз ое врло вучао. Постављоно је девет кандндаапоанд лпста_ Раопкални дссадентн с<»рал.>валн <\т посебав клуб н ула-зе с^млсталпо у нз-5оре. За вр-еоседнпка у.тх7-.же вода се борба нзмеђу фгдораласта који су до сала бала у р^-ћанл хомунчта н звавкчнп\ рлдапала. За сдучај. да пеће нлко добнтз већалс- когао Оа да се ародЈтзн звааз-ШЕ* радж:ал:а!а прнЈатан досадан.н комесарпјат.

Апелацнони Суд је ових дана и«ао иа решавању један доста занииљив парничви сукоО између тржаве и једпог старог маластнра у Шумалнјн. Прогивничке стране. држава и маиастар Б.ла[овепгген>е, оспоравају је.лпа другој својтпг,- јелног повећес имања од 750 хектара земље пол шумом. Недалеко од варошнпе Тополе. у једпом свездам н шумовнтом пределу. пзлчојен од осталит сеоских домова у Ограгарима. налали се старопревш! манастир Благовепгтење. јало притиснут ужљеб.л»'Н нзмеђЈ- б^1о;::гп!5 сгра-на \учне плапнне Рудн;жа. Тај је манастпр знлан још пре иекпх три стопше годиза п имао је за свеги завет ла чл-ва српско вме н нашкпалност од турске најевде у оно тешко време. Калуђери, којн су о њему водилн сирешииске бриге. очува.лп су в уреаили, у тој дивној н поетгчној земљи, досла лооара за маластвр, које је побожнн народ пз годвне у годнну давао и псжлашао верекој све ТИН.Н. У лиие ма.пасгира Блатоћештења гледа једва огромно ве.лика и зелепа од густог лишћа страна планиве Р)'дника. То је букова шума, стара иреко 100 година и хучн у.као-чо при најмањем ветру. Его, у тој страгни Руип:«а, валаЈн се једал комплекс нмик1 манастсрског. који се граничл са државном шумом. Кад је недавио за старепгину манасгнра лошао јеромоиах г. Дамаскин Мнлетнћ био је побуђен да једвом оконча ту стаар, т. ј. поврагв имање које је како то он тамо тврдп, првсвојнла бесправно гржава прилиш»м ограиичења шума у 1909 годшга. Као дог;а-з да је то нмане под шумом у РЧиннку мааасгирско I. Мнлетић је по!иео прс-ппс галије имања, која је још под внезом Милошем Обреновггћем плсана и интересаитно је навести њену салржлну: „Са дозволом и наређењемг Његовог Височајшег Госполара и Кња-за Српског Мн.лоша 0б1«аовића... Високо прсосвјошчејши Г оспојгн Аригманлтагг Милеитпје Павловић зотао је у Благовештеп>е. и лобпо сгаро писмо о земљи и и.ланннл манастпрској п наредио је преписагп јеромолаху Герасиму ради знаља свакој власш и у будуће народу нашем." Затнм се у том пнсму говори о томе како је јоромонах Гераспм остао жцвс 7 :! ту у богомол>и да ое стара о маиасгнру н п.чг.о су он. архлмандрпт Милентнје п два јеромонаха -Јоакпм н Партеније лошли у маиастир Благовепгтење, наш.ли манастир залунгген од зу.лума турског в ,.по закочу хришћанском" обиовитг манастир. загра ђујући баште манастирссе и зогораралн се с народом о огравпче&у земље манастира; нотом се наставља: „П да азЕНЛпмо н ошпте народсет потврдлмо и ла се зна начнсто доггле јс манастирпга земља... Ми са опште нароасклм взабратлм кметовпма и са великгм кнезом од озе нахпје у договору рекосмо да оссноримо н зађосмо се старп људн н кметови који знадсмпе за манастирс!;у земљу н тако опда ошпте на |К >дс!;п и са велпком кзезом. позпали кадију и мусе.тзма из Ру.дника, и свп заједпо пошлл смо управо земљу слнорпги 1795 годпне 4 скггобра н бпла је магла оада... Предузесмо пут са планине од Јавора — путем идућп право тпгз брдо, све плућл поврх Гаревппе до бупшначке земље, тако нлући до на саму Букву. Па од Бупве право тако ндући покрај пзвора стра ном до земље страгаргке, нлућн па сгаро гувно ммастпрско..'" Ту се потом описује пео њнхов пгт до брда где се састају пу тевн од Бдазнаве и Страгара: помнње се гж> бе.лега кол Јавора нека четирп стуба са једним деб.лом и онда се завршава: „II састависмо синор исправно до Рудтгпте земљ-?. II скјлшплгном олмордк учиппсмо. Ту смо вагру наложп лн, н катаја н мусе.лим по адету турску казу пптае. Ма се ошпте народски чаетисмо и написмо се мало по обичају Српском. н са тим епнор свршисмо. II на томе остаде мапасгпрске земље п п.ланппе спнор ради зиања убудуће п ради вечног помпн.ања нашем народу српском. Помоћ Божпја да буде Хришћанству, на веки Ампп..." Датум иа овој тапији је 31 јапуар 1537 године, кад је потврђена у Крлг>'јевц) - . Н>у је потппсао Мнлош Обреновпћ. кња-з српски заједно са Јвком Жнвановнћем, ондашњим директором канпелари је кпеже ве и са двапаест виђенлх нахијс-кшс ?;метова. Та је тапија штампана у сппмезику 19. Српске Краљевске Академпје од 1992 годнне а препис је 30. августа 1922 овереет исто тако ол Акалемнје Наука са пот писом г. Љуб. Сгојаповкћа, који је онда бпо секрегар Академпјин. Орнгииал овог српског рукописа налазп се у Народној Библиотецн-

При овом снору и држава је подиела | гапнју оа истог ншш. Првостеиени Суд у Крагујевцу је 5. вогембра 1920 реш::о опај спор у корист манл тојч Бт1Говешт>-ња. а Апелапиони ' ул је јуче ого репк-п."' кЈ«ап јевачког пр глстеоеног суза поништио.

Тргазачког Суда СТЕЧАЈ ИНЖИЊЕРУ Г. НИЧОТИ Трг^вачкц Суд отворно је Јуч? по званнчној дужиост* ет -иј г. М :;а,лу Ничоти, инжињ |ру, смитвснш;> иашиаске ра диоипае у Каргђ-рђевој улннн. Стечај је "твореп због тога што I. 11лчота нлје бно ј V стањт да иеллатн ]рд-к дуг од 200 Осо линара Актаса взноси 120 хпља:^ а па снва 3<4>.0<х> Рок зг п;и]аву је 10, а за 1 ј авнаље Л0. април. За бранноиа ма^е од;еђ к је г. Александа.р Маргиновић. адокат. Новм посланкк Итслиј? 9 БРОГРПДУ Ита.тијанскл вдаза је "фажк.та агреман за Ванутели Луиђија, .Јосалашњег лжгх^натског аг«гга у Такгеру. Наша вдада )е дала ПЈЛ1Станак.

Еиглеска н Совјетн ЛОНЛОН, 26. — (Б. Изв. „Праваи"). Штампа тврди, да Ке енглеска протестна нота, која ће се предатн Москви, бити вр.*) резервисана и умерена. „Дели Тетеграч" >тарђује тм поводом да је држање Енглеске прама Совјетама у постедњам час\- одвратало неко.тако др -Аава, које су већ биле решиле да обнозе ох носе са Совјетима.

Велнка врућина у Буенос Ајресу ЛОНДОН, 26. — (Б. Изв. „Правди"). — Јављају из Буенос Ајреса да тамо вла да велика врућина. Ономад је забележена максимална температура од 37 степени. Било је доста случајева сунчанице.

шг

— Налет моториих кола на реморкер и превртање реморкера. — Један контролор и један кондуктер теже рањени и двојипа лакше рашени Јуче око 5 и по часова изјутра код Вој не Акалемије догодио се један необично тежак судар транваја при коме ]е један реморкер нзлетео из шина и претурио се неколико пута тако да су му точковн до шли горе док је реморкер остао лежећи на крову. Судар се догодио на овај начин. Трамвај број 9 којн саобраћа на прузи „Славнја" — железиичка станица спуштао се од „Слави]е" ка Војној Академи ји. Овим трамвајем руковао је кочничар Александар Полић. У исто време кад и трамвај број девет спуштао се од „Лондона" улицом Милоша Великог мотор број 67 са ремсркером број 135. Кад су се оба тра.мваја приближили Војној Ака демијн, трамвај орзј 9 требао је дз се за устави нз гсрњо] станици, док је трамзј ] бр. 67 тргбао да пређе Немањину улицу и да се заустави ка станици преко пута Војне Академије. Међутим, кочннч.,р мотора бр. 9 Алексзндар Полић уза.т.д је покушао да заустави своја кола која су се велнком брзином спуштала низ Немзњину улицу. Ус.лед неког изненадног дефекта у мотору, трамвај број 9 про.лужио ]е преко Мнлоша Великог улнце, и тек што је трамвај број 67, чи]н је кочничар приметио опасност од на лета н судара, покушао да избегне опасност, трзмвај бро] 9 већ се био устремио на реморкер број 135. Са страховитим тргском ударио је трамвај бр. 9 у ре моркер н избацно га нз шнна. Реморкер се заљуљао на десну страну и свом својом тежином почео је да се претура преко улице. Преврнувшн се два пута, ,пзшто су му точкови дошлн горе, ремор кер се заустзвио. Док су неколнко пролазиика, јер је би ло врло рано, са запрепашћењем посматралн пргвртање реморкера, из њега се зачуо јаук повређених. Срећом ни у јед ном ни V другом трамвзју није било пут ника, једино су се у реморкеру налазили контрзлор Алекса Мирковић. кондуктер Милорад Чомар и Мнлош Мишић, јорганџија. Сва тројнца, а поред њих и Петар Јовановић, коидуктер трамваја бр. 67, добилн су повреде преврћући се са ре моркером. Најтеже је био повређен кондуктер Петар Јовановић, коме је сломљена десна рука и лева нога, затим је озбиљније поврећен контролор Мирковић, а Чомар и Мишић задобнли су лакше повреде. Реморкер је био сав излупан а прозори на мотору бр. 9 полупани су и мотор је јако улубљен. Рањени су одмах пренети у болницу да им се укаже помоћ. После кратког временз из центрзле су дошла помоћна ко.лз са радницима којн су претуренн реморкер увукли у шине и са трамвзјем бр. 9 одвукли га у центрзлу. По овоме је поведена иетрага.

Слноћ је одрамла оеднлпа опиггаж л о.тб ра, којој су ггредг-о тавали г.г. лр. Коста Куманудл и др. Коста Јовааовлћ. Одмах по отвараљу арпмљен ]е предљЈГ о илм нн уредбе о ошптвлјском савету. а ^атлм кзвепггајп појеллнлз секчпја. Бпло је ошпнрпије двскусије прнлнкоч зредлога о и^мепл оног дела гсп ралпог злала. којл г -вори о просецан .7 утппа вод Сгошог Трга у бтизппл К->дтгае. Г. Павле Каарарадовазовнћ је тражпо, да се што пр^ р нгн саор између олштI1п•^ п Ктаничнсг Друштва о својинн земл»чпгга. на коме је подигнута Кланппа. Исто тако је бпла ватика ллскуспја и о положад- н плати г, Ве.тлсава Вуловпћп. хоногарпог днректора Технлчке Удрав . Пгез-еднлк је о.-говорно на питаи-Г ре:;иј говорннка лз соссицлје, подвлзчећи да г. Вуловић ради само по полле и да за свој интс-нзпван рад нма 0000 дннара месечн \ Г. Милетић је па крају ргкао. да јс г. Вуловић прек;шио закон о држазпим чизовнипзма. гад се бсз "псхле надл жне властл тг, имло полол;а а у олштипп. Услед прилнчне буре, седкица је закљ-лсна у 10 часова.

МАЛИ ОГЛАС У „ПРАВДИ" уштс .иће вам много трчањз и раслитивања, уштедиће вам разне провизионз н непријзтности и иначе много труда и трошка.

Једна старш похушала да се отрује содом У ЉчтЗ.мнској у.т.шн бр. 10 јуче по подне покушала је да се отрује старица Селена Радосав-?>евић, удова. Старица која имг око 75 годчна боловала је већ дуже вречена од нзнемоглости и још неких старачкнх бачест!!. Било јој је досадило л живн и зато се решнла на сачоубисгво. Јуче после ручка кад јој ]е син отишао на саоју дужност и кад су и остали укућани изатли ста рица је сипала у једну чашу растаора камене ;оде и испила. Старииа ]е пр!«меНе«а много доиније од кеких с>седа а затич су дошли и укућани. Због ве .таке ко.ич^ше попивеног раствора соде старица је добила озбиљне повреде које могу проузрокозати и смрт. Старица је онесвешћена пренета у бо.ташу.

Ш А Л А

П а ж н> а Ново реновирани Ресторан „лион и Балканска 2 вмзави Хотела м Москвв" Права помаћа кујиа, најболи домаћи кост по врго сопидној цени у и ван радње дајемо и на купонсо«« књижицгма 20* попуст. Увак рззни гурмгнски мезал ци. Првокласна Кар лов.чка, Жупска, 1!алматннска и других вина. поред свага свако вече коицертира ч)вена севдгли ска музикз ЈЈВА ЈАРс сз првокласиим певгчицама Моле зе многобројну посату Глиша Јовановић и Брат.

Комшија — Госпођо, дошао сам да штимујем ваш клавнр. — Извините, али ја нисам звала клавирштимера. — Зиам да ме нисте ви звали. Послао ме је господнн из суеедног стана да о његовом трошку штнмујем ваш клавир. Вели да му је јевтнније да штимујем ваш клавир, него да после лечн своЈе нерве. Расејани професор. Г-ђица Н. (своме стрицу, професору у вече по својој верндби): Чико, ово ми је био најлепши дан у животу. Професор: Дај Боже, деге, да се што чешће понови. Иснустео Вереник; Кажн право, јесам лп ја пј»ви човек, ксса сп вол^ла? Вереинца: Чудзовата ствар. вп људв свн једно нп>"> шггање поставл>ат^